Предлошка:Инфокутија калај Калај (50Sn) лево: бела, бета, β; десно: сива, алфа, α | Општи својства |
---|
Име и симбол | калај (Sn) |
---|
Изглед | сребрено-бела (бета, β) или сива (алфа, α) |
---|
Алотропи | алфа, α (сива); бета, β (бела) |
---|
Калајот во периодниот систем |
---|
| Атомски број | 50 |
---|
Стандардна атомска тежина (±) (Ar) | 118,710(7)[1] |
---|
Категорија | слаб метал |
---|
Група и блок | група 14 (јаглеродна), p-блок |
---|
Периода | V периода |
---|
Електронска конфигурација | [Kr] 4d10 5s2 5p2 |
---|
по обвивка | 2, 8, 18, 18, 4 |
---|
Физички својства |
---|
Фаза | цврста |
---|
Точка на топење | 505,08 K (231,93 °C) |
---|
Точка на вриење | 2.875 K (2.602 °C) |
---|
Густина близу с.т. | бела, β: 7,365 г/см3 сива, α: 5,769 г/см3 |
---|
кога е течен, при т.т. | 6,99 г/см3 |
---|
Топлина на топење | бела, β: 7,03 kJ/mol |
---|
Топлина на испарување | бела, β: 296,1 kJ/mol |
---|
Моларен топлински капацитет | бела, β: 27,112 J/(mol·K) |
---|
парен притисок
P (Pa)
|
1
|
10
|
100
|
1 k
|
10 k
|
100 k
|
при T (K)
|
1.497
|
1.657
|
1.855
|
2.107
|
2.438
|
2.893
| | Атомски својства |
---|
Оксидациони степени | 4, 3,[2] 2, 1,[3] −1, −2, −3, −4 (амфотерен оксид) |
---|
Електронегативност | Полингова скала: 1,96 |
---|
Енергии на јонизација | I: 708,6 kJ/mol II: 1.411,8 kJ/mol II: 2.943,0 kJ/mol |
---|
Атомски полупречник | емпириски: 140 пм |
---|
Ковалентен полупречник | 139±4 пм |
---|
Ван дер Валсов полупречник | 217 пм |
---|
Спектрални линии на калај | Разни податоци |
---|
Кристална структура | четириаголна бел (β) |
---|
Кристална структура | дијамантска коцкеста сива (α) |
---|
Брзина на звукот тенка прачка | 2.730 м/с (при с.т.) (валован) |
---|
Топлинско ширење | 22 µм/(m·K) (при 25 °C) |
---|
Топлинска спроводливост | 66,8 W/(m·K) |
---|
Електрична отпорност | 115 nΩ·m (при 0 °C) |
---|
Магнетно подредување | gray: дијамагнетно[4] бела (β): парамагнетно |
---|
Модул на растегливост | 50 GPa |
---|
Модул на смолкнување | 18 GPa |
---|
Модул на збивливост | 58 GPa |
---|
Поасонов сооднос | 0,36 |
---|
Бринелова тврдост | 50–440 MPa |
---|
CAS-број | 7440-31-5 |
---|
Историја |
---|
Откриен | Околу 3500 година п.н.е. |
---|
Најстабилни изотопи |
---|
Главна статија: Изотопи на калајот |
изо
|
ПЗ
|
полураспад
|
РР
|
РЕ (MeV)
|
РП
|
112Sn
|
0,97 %
|
–
|
(β+β+)
|
1,9222
|
112Cd
|
114Sn
|
0,66 %
|
–
|
(СФ)
|
<27,965
|
|
115Sn
|
0,34 %
|
–
|
(СФ)
|
<26,791
|
|
116Sn
|
14,54 %
|
–
|
(СФ)
|
<25,905
|
|
117Sn
|
7,68 %
|
–
|
(СФ)
|
<25,334
|
|
118Sn
|
24,22 %
|
–
|
(СФ)
|
<23,815
|
|
119Sn
|
8,59 %
|
–
|
(СФ)
|
<23,140
|
|
120Sn
|
32,58 %
|
–
|
(СФ)
|
<21,824
|
|
122Sn
|
4,63 %
|
–
|
(β−β−)
|
0,3661
|
122Te
|
124Sn
|
5,79 %
|
>1×1017 г
|
(β−β−)
|
2,2870
|
124Te
|
126Sn
|
расеан
|
2,3×105 г
|
β−
|
0,380 +
|
126Sb
| | Режимите на распад во загради се предвидени, но сè уште не се забележани | | наводи | Википодатоци |
Наводи
Овие наводи ќе се прикажуваат во статијата, но списоков се јавува само на оваа страница.
- ↑ Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
- ↑ „SnH3“. NIST Chemistry WebBook. National Institure of Standards and Technology. Посетено на 23 January 2013.
- ↑ „HSn“. NIST Chemistry WebBook. National Institute of Standards and Technology. Посетено на 23 January 2013.
- ↑ Lide, D. R., уред. (2005). „Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds“. CRC Handbook of Chemistry and Physics (PDF) (86th. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5.
|