Рођен је у Доњем Свилају код Оџака23. августа1919. године, од оца Лазара и мајке Василије, као један од једанаесторо деце велике породице Милетић.[2] У Свилају је одрастао окружен рођацима, браћом и сестрама, чује су куће у низу биле прво на шта се наиђе уласком у Свилај. Током Другог светског рата, породица доживљава велику трагедију и у нападима хрватскихусташа гине велики број чланова, па тако у књизи жртава рата при Музеју жртава геноцида постоји чак 27 трагично страдалих чланова најуже породице, међу којима Владимирови отац, мајка и два брата.[2][3]
Владимир се придружује народноослободилачком покрету на почетку рата, и већ почетком 1943. године постаје заменик командира, а већ у октобру исте године и заменик команданта батаљона. Обавештајни официр батаљона постаје 15. септембра 1944. године, уз додељени реон од Београда до Загреба.[4] Првог децембра 1944. године је произведен у чин потпоручника.[2]
Имајући у виду тајновитост извештавања, највећи део Милетићевих активности није доступан јавности, али део извештаја је остао сачуван и доступан за истраживање. За време јануарских операција 1945. Милетић као обавештајац Прве коњичке дивизије доставља важне информације. На пример, 7. јануара 1945. обавестио је команданта да је у сектору Вишњићева – Босута стање мирно, али да код Врбање непријатељ копа ровове и појачава упориште.[5] Неколико дана касније јавио је команди Друге ескадроне о четничком штабу са око 300 војника у Крњелову, као и о кретањима немачких одреда у околини.[5] Ови извештаји су помогли у координацији напада и одбрани на Сремском фронту крајем рата.[5]
Приватни живот
Након завршетка рата Владимир се из Свилаја преселио у Србију и доселио у Ниш. Био је ожењен Ружицом Милетић (девојачко Илић) са којом је имао двоје деце, Славицу и Предрага Милетића, познатог глумца Народног позоришта у Београду. Након смрти супруге, од друге половине осамдесетих година до смрти је живео у викендици у Сићеву у Сићевачкој клисури код Ниша, у улици која данас, захваљујући заслугама носи његово име.[6] Преминуо је мирно у сну 7. септембра 2010. године у Београду.
Одликовања
Владимир Милетић је носилац неколико признања, од којих су најважнији:
