Дебарско-велешка епархија
Дебарско-велешка епархија (грч. Μητρόπολη Δεβρῶν καί Βελισσοῦ), односно Велешко-дебарска епархија (чест назив у историографији, са обрнутим редоследом) бивша је епархија Цариградске патријаршије, која је постојала између 1873. и 1920. године, када је прикључена Српској православној цркви и преуређена путем поделе њеног дотадашњег подручја између суседних епархија.[1][2][3][4] ИсторијаКада је Бугарска егзархија током 1872. године успела да одвоји значајан део верника дотадашњих епархија Велешке и Дебарске, Цариградска патријаршија је донела одлуку да те епархије споји у једну, под називом: Дебарско-велешка епархија. Епархијско седиште било је у Кичеву. Тек за време управе дебарско-велешког митрополита Партенија Галаса (1907-1913) који је често одсуствовао из епархије због синодских послова у Цариграду, словенско становништво ове епархије је уз помоћ Краљевине Србије успело да се избори да архимандрит Варнава (Росић) буде постављен на службу викарног епископа у овој епархији, са титулом: епископ главинички. Након ослобођења 1913. године, када је митрополит Патреније премештен у Мелничку епархију, епископ Варнава је преузео пуну управу над Дебарско-велешком епархијом.[5] Дебарско-велешка епархија постолаја је до 1920. године, када је прикључена Српској православној цркви и раздељена на суседне епархије при новој црквеној организацији у Јужној Србији, тако да је Велес потпао под Скопску, а Дебар под Охридску епархију. МитрополитиДебарско-велешки митрополити Цариградске патриаршије (Δεβρών και Βελισσού)
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia