Предсједник епархијског савјета је епархијски архијереј или архијерејски замјеник ако је архијереј спријечен да уопште присуствује сједницама. Ако би архијереј у току рада епархијског савјета био привремено спријечен да сједницама предсједава замјењује га у предсједавању потпредсједник епархијског савјета. Потпредсједника из редова чланова световњака и два секретара, једно свештено и једно световно лице, бира епархијски савјет из своје средине простом већином гласова.[2]
Мандат члановима епархијског савјета траје шест година. Епархијски савјет сазива епархијски архијереј односно архијереј администратор у сједиште епархије најмање једанпут годишње у редовно засједање, а у ванредно по потреби. Епархијски савјет може пуноважно рјешавати кад је присутна натполовична већина чланова и доноси одлуке већином гласова. При једнакој подјели гласова одлучује глас онога који предсједава.[3]
коначно рјешава о отписивању потраживања која припадају епархији, а за која се докаже да се не могу наплатити, и расходовању ствари те имовине, и то код потраживања до 50.000. динара и код расходовања ствари до 100.000 динара, а преко тих сума доставља своју одлуку Патријаршијском управном одбору на одобрење;
рјешава о вођењу и одустајању од парница, као и о поравнању у погледу епархијске имовине, а ако је вриједност парнице односно поравнања већа од 200.000 динара доставља своју одлуку на одобрење Патријаршијском управном одбору;
издаје упутства, по одредбама које пропише Патријаршијски савјет, о управи, руковању и контроли епархијских добара, фондова, задужбина (заклада) и других разних установа;
оснива епархијске фондове и религиозне, добротворне, црквено-просвјетне и друге корисне установе и заводе;
