Посматрање

Посматрање или опсервација је основни метод сваке науке; састоји се у планском и објективном опажању, регистровању и тумачењу појава и догађаја који су директно или индиректно доступни једном или већем броју посматрача.^[1] Циљ посматрања може бити да се опишу карактеристике и утврде законитости понашања, али може бити, на основу манифестног понашања, и закључивање о унутрашњим диспозицијама које стоје иза видљивог понашања. Постоји више врста посматрања: натуралистичко посматрање и посматрање уз помоћ инструмената; пригодно и систематско посматрање; структурисано и неструктурисано посматрање, посматрање са учешћем и сл.

Наука

Научни метод захтева посматрања природних феномена да би се формулисале и тестирале хипотезе.^[2] Оно се састоји од низа корака.^[3]^[4]

Поставите питање о природном феномену
Направите запажања о феномену
Формулишите хипотезу која условно одговара на питање
Предвидите логичне, уочљиве последице хипотезе које још нису истражене
Тестирајте предвиђања хипотезе експериментом, опсервацијском студијом, студијом на терену или симулацијом
Извуците закључак из података прикупљених у експерименту, или ревидирајте хипотезу или формирајте нову и поновите процес
Напишите дескриптивну методу посматрања и резултате или закључке до којих се дошло
Нека вршњаци са искуством у истраживању истог феномена процене резултате

Запажања играју улогу у другом и петом кораку научног метода. Међутим, потреба за поновљивошћу захтева да запажања различитих посматрача могу бити упоредива. Људски чулни утисци су субјективни и квалитативни, што их чини тешким за бележење или упоређивање. Употреба мерења је развијена да би се омогућило снимање и поређење запажања различитих људи у различитим временима и на различитим местима. Мерење се састоји од коришћења посматрања за упоређивање феномена који се посматра са стандардном јединицом. Стандардна јединица може бити артефакт, процес или дефиниција коју сви посматрачи могу дуплирати или делити. У мерењу се рачуна број стандардних јединица који је једнак посматрању. Мерење своди посматрање на број који се може снимити, а два запажања која резултирају истим бројем једнака су у оквиру резолуције процеса.

Парадокси

У неким специфичним областима науке резултати посматрања се разликују у зависности од фактора који нису битни у свакодневном посматрању. Они су обично илустровани „парадоксима“ у којима се догађај чини другачијим када се посматра са две различите тачке гледишта, и чини се да крши „здрав разум“.

Релативност: У релативистичкој физици која се бави брзинама блиским брзини светлости, откривено је да различити посматрачи могу уочити различите вредности за дужину, временске стопе, масу и многа друга својства објекта, у зависности од брзине посматрача у односу на објекат. На пример, у парадоксу близанаца један близанац одлази на пут близу брзине светлости и долази кући млађи од близанца који је остао код куће. Ово није парадокс: време пролази спорије када се мери из оквира који се креће у односу на објекат. У релативистичкој физици, посматрање увек мора бити квалификовано специфицирањем стања кретања посматрача, његовог референтног оквира.
Квантна механика: У квантној механици, која се бави понашањем веома малих објеката, те није могуће посматрати систем без промене система, а „посматрач“ се мора сматрати делом система који се посматра. У изолацији, квантни објекти су представљени таласном функцијом која често постоји у суперпозицији или мешавини различитих стања. Међутим, када се врши посматрање да би се утврдила стварна локација или стање објекта, оно увек пронађе објекат у једном стању, а не у „мешавини“. Чини се да интеракција процеса посматрања „колапсира” таласну функцију у једно стање. Дакле, свака интеракција између изоловане таласне функције и спољашњег света која резултира колапсом ове таласне функције назива се посматрањем или мерењем, без обзира да ли је део процеса намерног посматрања или не.

Biases

Људска чула не функционишу као видео камкордер, непристрасно бележећи сва запажања.^[5] Људска перцепција настаје сложеним, несвесним процесом апстракције, у којем се уочавају и памте поједини детаљи пристиглих чулних података, а остали заборављају. Шта се чува, а шта баца зависи од унутрашњег модела или репрезентације света, коју психолози називају шемом, која се гради током читавог нашег живота. Подаци се уклапају у ову шему. Касније, када се догађаји упамте, празнине у памћењу могу чак бити попуњене „вероватним” подацима које ум прави да би се уклопили у модел; ово се зове реконструктивно памћење. Колико је пажње посвећено различитим перципираним подацима зависи од унутрашњег система вредности, који процењује колико је он важан за појединца. Тако две особе могу да виде исти догађај и да имају потпуно различите перцепције о њему, чак и да се не слажу око једноставних чињеница. Због тога је сведочење очевидаца ноторно непоуздано.

Пристрасност потврда

Људска запажања су пристрасна ка потврђивању посматрачевих свесних и несвесних очекивања и погледа на свет; ми „видимо оно што очекујемо да видимо“.^[6] У психологији се то назива пристрасност потврђивања.^[6] Пошто је предмет научног истраживања откривање нових феномена, ова пристрасност може и јесте проузроковала да се нова открића превиде; један пример је откриће рендгенских зрака. То такође може резултирати погрешном научном подршком за широко распрострањене културне митове, с друге стране, као у научном расизму који је подржавао идеје о расној супериорности почетком 20. века.^[7] Исправна научна техника наглашава пажљиво бележење запажања, одвајање експерименталних запажања од закључака који се из њих изводе, и технике као што су слепи или двоструко слепи експерименти, како би се минимизовала пристрасност посматрања.

Референце

^ „Meanings and Definitions of Words at”. Dictionary.com. Приступљено 2022-05-13.
^ Kosso, Peter (2011). A Summary of Scientific Method. Springer. стр. 9. ISBN 978-9400716131.
^ Mendez, Carl Cedrick L.; Heller, H. Craig; Berenbaum, May (2009). Life: The Science of Biology, 9th Ed. USA: Macmillan. стр. 13—14. ISBN 978-1429219624.
^ Shipman, James; Wilson, Jerry D.; Todd, Aaron (2009). Introduction to Physical Science, 12th Ed. Cengage Learning. стр. 4. ISBN 978-0538731874.
^ Shaw, Julia (12. 8. 2016). „Not all memories happened: What experts wish you knew about false memories”. Scientific American. Nature America, Inc. Приступљено 13. 8. 2016.
^ ^а ^б Shermer, Michael (2002). Why People Believe Weird Things: Pseudoscience, Superstition, and Other Confusions of Our Time. MacMillan. стр. 299—302. ISBN 1429996765.
^ Gardner, Martin (1957). Fads and Fallacies in the Name of Science. Dover Publications, Inc. стр. 152—163. ISBN 9780486131627.

Литература

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Baron, Jonathan (2000), Thinking and deciding (3rd изд.), New York: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-65030-4, OCLC 316403966
Fine, Cordelia (2006), A Mind of its Own: how your brain distorts and deceives, Cambridge, UK: Icon Books, ISBN 978-1-84046-678-2, OCLC 60668289
Friedrich, James (1993), „Primary error detection and minimization (PEDMIN) strategies in social cognition: a reinterpretation of confirmation bias phenomena”, Psychological Review, 100 (2): 298—319, ISSN 0033-295X, PMID 8483985, doi:10.1037/0033-295X.100.2.298
Goldacre, Ben (2008), Bad science, London: Fourth Estate, ISBN 978-0-00-724019-7, OCLC 259713114
Hergovich, Andreas; Schott, Reinhard; Burger, Christoph (2010), „Biased evaluation of abstracts depending on topic and conclusion: Further evidence of a confirmation bias within scientific psychology”, Current Psychology, 29 (3): 188—209, S2CID 145497196, doi:10.1007/s12144-010-9087-5
Kida, Thomas E. (2006), Don't believe everything you think: The 6 basic mistakes we make in thinking, Amherst, NY: Prometheus Books, ISBN 978-1-59102-408-8, OCLC 63297791
Koehler, Jonathan J. (1993), „The influence of prior beliefs on scientific judgments of evidence quality”, Organizational Behavior and Human Decision Processes, 56: 28—55, doi:10.1006/obhd.1993.1044
Kunda, Ziva (1999), Social cognition: Making sense of people, MIT Press, ISBN 978-0-262-61143-5, OCLC 40618974
Lewicka, Maria (1998), „Confirmation bias: Cognitive error or adaptive strategy of action control?”, Ур.: Kofta, Mirosław; Weary, Gifford; Sedek, Grzegorz, Personal control in action: Cognitive and motivational mechanisms, Springer, стр. 233—55, ISBN 978-0-306-45720-3, OCLC 39002877
MacCoun, Robert J. (1998), „Biases in the interpretation and use of research results” (PDF), Annual Review of Psychology, 49: 259—87, PMID 15012470, doi:10.1146/annurev.psych.49.1.259
Mahoney, Michael J. (1977), „Publication prejudices: An experimental study of confirmatory bias in the peer review system”, Cognitive Therapy and Research, 1 (2): 161—75, S2CID 7350256, doi:10.1007/BF01173636
Nickerson, Raymond S. (1998), „Confirmation bias: A ubiquitous phenomenon in many guises”, Review of General Psychology, 2 (2): 175—220, S2CID 8508954, doi:10.1037/1089-2680.2.2.175
Oswald, Margit E.; Grosjean, Stefan (2004), „Confirmation bias”, Ур.: Pohl, Rüdiger F., Cognitive illusions: A handbook on fallacies and biases in thinking, judgement and memory, Hove, UK: Psychology Press, стр. 79–96, ISBN 978-1-84169-351-4, OCLC 55124398
Plous, Scott (1993), The psychology of judgment and decision making, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-050477-6, OCLC 26931106
Poletiek, Fenna (2001), Hypothesis-testing behaviour, Hove, UK: Psychology Press, ISBN 978-1-84169-159-6, OCLC 44683470
Risen, Jane; Gilovich, Thomas (2007), „Informal logical fallacies”, Ур.: Sternberg, Robert J.; Roediger III, Henry L.; Halpern, Diane F., Critical thinking in psychology, Cambridge University Press, стр. 110—30, ISBN 978-0-521-60834-3, OCLC 69423179
Vyse, Stuart A. (1997), Believing in magic: The psychology of superstition, New York: Oxford University Press, ISBN 978-0-19-513634-0, OCLC 35025826
Wason, Peter C. (1960), „On the failure to eliminate hypotheses in a conceptual task”, Quarterly Journal of Experimental Psychology, 12 (3): 129—40, ISSN 1747-0226, S2CID 19237642, doi:10.1080/17470216008416717
Keohane, Joe (11. 7. 2010), „How facts backfire: Researchers discover a surprising threat to democracy: our brains”, Boston Globe, The New York Times
Leavitt, Fred (2015), Dancing with absurdity: Your most cherished beliefs (and all your others) are probably wrong, Peter Lang Publishers
Stanovich, Keith (2009), What intelligence tests miss: The psychology of rational thought (Lay), New Haven (CT): Yale University Press, ISBN 978-0-300-12385-2
Westen, Drew (2007), The political brain: The role of emotion in deciding the fate of the nation, PublicAffairs, ISBN 978-1-58648-425-5, OCLC 86117725