Стваралаштво

Стваралаштво или креативност је способност стварања нечег новог вештином маште, било да је реч о новом решењу неког проблема, новом методу или направи, или новом уметничком предмету или форми. Овај термин обично се односи на богатство идеја и оригиналност размишљања, али и практичност рада.

Дефиниција

У резимеу научног истраживања о стваралаштву, Мајкл Мамфорд сугерише: „У току последње деценије, међутим, изгледа да смо постигли општи договор да креативност укључује производњу нових, корисних производа” (Mumford, 2003, pp. 110),^[1] или, према речима Роберта Стернберга, продукција „нечег оригиналног и вредног”^[2] Аутори су се драматично разишли у својим прецизним дефиницијама изван ових општих истоветности: Питер Меусбергер сматра да у литератури може бити пронађено преко сто различитих анализа.^[3] Илустрацијије ради, једна дефиниција коју је дао Е. Пол Торанс описала је креативност као „процес постајања осетљив на проблеме, недостатке, празнине у знању, недостајуће елементе, дисхармоније и тако даље; идентификовање потешкоће; трагања за решењима, прављеса претпоставки или формулисања хипотеза о недостацима: тестирање и поновно тестирање тих хипотеза и евентуално њихово модификовање и поновно тестирање; и на крају саопштавање резултата.”^[4]

Креативност се углавном разликује од иновације, нарочито када је нагласак на примени. На пример, Тереза Амабил и Прат (2016) креативност дефинишу као продукцију нових и корисних идеја а иновацију као примену креативних идеја,^[5] док OECD и Eurostat наводе да је „иновација више од нове идеје или проналаска. Иновација захтева имплементацију, били стављањем у активну употребу или стављањем на располагање другим странама, фирмама, појединцима или организацијама.”^[6]

Види још

Опус

Напомене

^ Mumford, M. D. (2003). „Where have we been, where are we going? Taking stock in creativity research”. Creativity Research Journal. 15 (2–3): 107—120. doi:10.1080/10400419.2003.9651403.
^ Sternberg, Robert J. (2011). „Creativity”. Cognitive Psychology (6 изд.). Cengage Learning. стр. 479. ISBN 978-1-133-38701-5.
^ Meusburger, Peter (2009). „Milieus of Creativity: The Role of Places, Environments and Spatial Contexts”. Ур.: Meusburger, P.; Funke, J.; Wunder, E. Milieus of Creativity: An Interdisciplinary Approach to Spatiality of Creativity. Springer. ISBN 978-1-4020-9876-5.
^ Torrance, Paul. „Verbal Tests. Forms A and B-Figural Tests, Forms A and B.”. The Torrance Tests of Creative Thinking-Norms-Technical Manual Research Edition. Princeton, New Jersey: Personnel Press. стр. 6.
^ Amabile, Teresa M.; Pratt, Michael G. (2016). „The dynamic componential model of creativity and innovation in organizations: Making progress, making meaning”. Research in Organizational Behavior. 36: 157—183. doi:10.1016/j.riob.2016.10.001.
^ OECD/Eurostat (2018). Oslo Manual 2018: Guidelines for Collecting, Reporting and Using Data on Innovation (4th изд.). Paris/Luxembourg: OECD/Eurostat. стр. 44.

Литература

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
Amabile, Teresa M.; Barsade, Sigal G; Mueller, Jennifer S; Staw, Barry M., "Affect and creativity at work," Administrative Science Quarterly, 2005, vol. 50, pp. 367–403.
Amabile, T. M. (1998). „How to kill creativity”. Harvard Business Review. 76 (5).
Amabile, T. M. (1996). Creativity in context. Westview Press.
Balzac, Fred (2006). „Exploring the Brain's Role in Creativity”. NeuroPsychiatry Reviews. 7 (5): 1, 19—20.
BCA (2006). New Concepts in Innovation: The Keys to a Growing Australia. Business Council of Australia.
Brian, Denis (1996). Einstein: A Life. John Wiley and Sons. ISBN 978-0-471-11459-8.
Byrne, R. M. J. (2005). The Rational Imagination: How People Create Counterfactual Alternatives to Reality. MIT Press.
Carson, S. H.; Peterson, J. B.; Higgins, D. M. (2005). „Reliability, Validity, and Factor Structure of the Creative Achievement Questionnaire”. Creativity Research Journal. 17 (1): 37—50. doi:10.1207/s15326934crj1701_4.
Craft, A. (2005). Creativity in Schools: tensions and dilemmas. Routledge. ISBN 978-0-415-32414-4.
Dorst, K.; Cross, N. (2001). „Creativity in the design process: co-evolution of problem–solution” (PDF). Design Studies (Submitted manuscript). 22 (5): 425—437. doi:10.1016/S0142-694X(01)00009-6.
Feldman, D. H. (1999). „The Development of Creativity”. Ур.: Sternberg, R.J. Handbook of Creativity. Cambridge University Press.
Finke, R.; Ward, T. B.; Smith, S. M. (1992). Creative cognition: Theory, research, and applications. MIT Press. ISBN 978-0-262-06150-6.
Flaherty, A. W. (2005). „Frontotemporal and dopaminergic control of idea generation and creative drive”. Journal of Comparative Neurology. 493 (1): 147—153. PMC 2571074 . PMID 16254989. doi:10.1002/cne.20768.
Florida, R. (2002). The Rise of the Creative Class: And How It's Transforming Work, Leisure, Community and Everyday Life. Basic Books. ISBN 978-0-465-02476-6.
Fredrickson B. L. (2001). „The role of positive emotions in positive psychology: The broaden-and-build theory of positive emotions”. American Psychologist. 56 (3): 218—26. PMC 3122271 . PMID 11315248. doi:10.1037/0003-066X.56.3.218.
Hadamard, Jacques. The Psychology of Invention in the Mathematical Field. Dover. 1954. ISBN 978-0-486-20107-8.
Helmholtz, H. v. L. (1896). Vorträge und Reden (5th edition). Friederich Vieweg und Sohn.
Holm-Hadulla, Rainer Matthias (2018). Goethe's Path to Creativity: A Psycho-Biography of the Eminent Politician, Scientist and Poet. (Routledge, Taylor and Francis Group). ISBN 978-1-138-62602-7.
Isen A. M.; Daubman K. A.; Nowicki G. P. (1987). „Positive affect facilitates creative problem solving”. Journal of Personality and Social Psychology. 52 (6): 1122—31. PMID 3598858. doi:10.1037/0022-3514.52.6.1122.
Jeffery, G. (2005). The Creative College: building a successful learning culture in the arts. Trentham Books.
Johnson, D. M. (1972). Systematic introduction to the psychology of thinking. Harper & Row.
Jullien, F. (2004). In Praise of Blandness: Proceeding from Chinese Thought and Aesthetics. Превод: Paula M. Varsano. Zone Books, U.S. ISBN 978-1-890951-41-2.
Jung, C. G.. The Collected Works of C. G. Jung. Volume 8. The Structure and Dynamics of the Psyche. Princeton. 1981. ISBN 978-0-691-09774-9.
Kanigel, Robert (1992). The Man Who Knew Infinity: A Life of the Genius Ramanujan. Washington Square Press. ISBN 978-0-671-75061-9.
Kraft, U. (2005). „Unleashing Creativity”. Scientific American Mind. April: 16—23. doi:10.1038/scientificamericanmind0405-16.
Kolp, P.; Lammé, A.; Regnard, Fr. (2009). Rens, J. M., ур. „Musique et créativité”. Orphée Apprenti. NS (1): 9—119. D/2009/11848/5
*Lehrer, Jonah (2012), Imagine: How Creativity Works.
McLaren, R. B. (1999). „Dark Side of Creativity”. Ур.: Runco, M. A.; Pritzker, S. R. Encyclopedia of Creativity. Academic Press.
McCrae, R. R. (1987). „Creativity, Divergent Thinking, and Openness to Experience”. Journal of Personality and Social Psychology. 52 (6): 1258—1265. doi:10.1037/0022-3514.52.6.1258.
Michalko, M. (1998). Cracking Creativity: The Secrets of Creative Genius. Berkeley, Calif.: Ten Speed Press. ISBN 978-0-89815-913-4.
Nachmanovitch, Stephen (1990). Free Play: Improvisation in Life and Art. Penguin-Putnam. ISBN 978-0-87477-578-5.
National Academy of Engineering (2005). Educating the engineer of 2020: adapting engineering education to the new century. National Academies Press. ISBN 978-0-309-09649-2.
Nonaka, I. (1991). „The Knowledge-Creating Company”. Harvard Business Review. 69 (6): 96—104.
O'Hara, L. A.; Sternberg, R. J. (1999). „Creativity and Intelligence”. Ур.: Sternberg, R. J. Handbook of Creativity. Cambridge University Press.
Pink, D. H. (2005). A Whole New Mind: Moving from the information age into the conceptual age. Allen & Unwin.
Poincaré, H. (1952) [1908]. „Mathematical creation”. Ур.: Ghiselin, B. The Creative Process: A Symposium. Mentor.
Rhodes, M. (1961). „An analysis of creativity”. Phi Delta Kappan. 42: 305—311.
Rushton, J. P. (1990). „Creativity, intelligence, and psychoticism”. Personality and Individual Differences. 11 (12): 1291—1298. doi:10.1016/0191-8869(90)90156-L.
Runco, M. A. (2004). „Creativity”. Annual Review of Psychology. 55: 657—687. PMID 14744230. doi:10.1146/annurev.psych.55.090902.141502.
Sabaneev, Leonid. The Psychology of the Musico-Creative Process // Psyche. - Vol. 9 (July 1928). - pp. 37–54.
Smith, S. M.; Blakenship, S.E. (1. 4. 1991). „Incubation and the persistence of fixation in problem solving”. American Journal of Psychology. 104 (1): 61—87. ISSN 0002-9556. JSTOR 1422851. PMID 2058758. doi:10.2307/1422851.
Taylor, C. W. (1988). „Various approaches to and definitions of creativity”. Ур.: Sternberg, R. J. The nature of creativity: Contemporary psychological perspectives. Cambridge University Press.
Torrance, E. P. (1974). Torrance Tests of Creative Thinking. Personnel Press.
von Franz; Marie-Louise (1992). Psyche and Matter. Shambhala. ISBN 978-0-87773-902-9.
Andersen, B.; Korbo, L.; Pakkenberg, B. (1992). „A quantitative study of the human cerebellum with unbiased stereological techniques”. The Journal of Comparative Neurology. 326 (4): 549—560. PMID 1484123. doi:10.1002/cne.903260405.
Imamizu, H.; Kuroda, T.; Miyauchi, S.; Yoshioka, T.; Kawato, M. (2003). „Modular organization of internal models of tools in the cerebellum”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 100 (9): 5461—5466. PMC 154367 . PMID 12704240. doi:10.1073/pnas.0835746100.
Jung-Beeman, M.; Bowden, E.; Haberman, J.; Frymiare, J.; Arambel-Liu, S.; Greenblatt, R.; Reber, P.; Kounios, J. (2004). „Neural activity when people solve verbal problems with insight”. PLOS Biology. 2 (4): 500—510. PMC 387268 . PMID 15094802. doi:10.1371/journal.pbio.0020097.
Miller, E.; Cohen, J. (2001). „An integrative theory of prefrontal cortex function”. Annual Review of Neuroscience. 24: 167—202. PMID 11283309. doi:10.1146/annurev.neuro.24.1.167.
Miyake, A., & Shah, P. (Eds.). (1999). Models of working memory: Mechanisms of active maintenance and executive control. New York: Cambridge University Press.
Schmahmann, J. (Ed.). (1997). The cerebellum and cognition. New York: Academic Press.
Schmahmann, J. (2004). „Disorders of the cerebellum: Ataxia, dysmetria of thought, and the cerebellar cognitive affective syndrome”. Journal of Neuropsychiatry and Clinical Neurosciences. 16 (3): 367—378. PMID 15377747. doi:10.1176/jnp.16.3.367.
Sullivan, Ceri and Graeme Harper, ed., The Creative Environment: Authors at Work (Cambridge: English Association/Boydell and Brewer, 2009)
Vandervert, L (2003a). „How working memory and cognitive modeling functions of the cerebellum contribute to discoveries in mathematics”. New Ideas in Psychology. 21 (2): 159—175. doi:10.1016/s0732-118x(03)00012-6.
Vandervert, L. (2003b). The neurophysiological basis of innovation. In L. V. Shavinina (Ed.) The international handbook on innovation (pp. 17–30). Oxford, England: Elsevier Science.
Vandervert, L (2011). „The evolution of language: The cerebro-cerebellar blending of visual-spatial working memory with vocalizations”. The Journal of Mind and Behavior. 32: 317—334.
Vandervert, L. (in press). How the blending of cerebellar internal models can explain the evolution of thought and language. Cerebellum.
Vandervert, L.; Schimpf, P.; Liu, H. (2007). „How working memory and the cerebellum collaborate to produce creativity and innovation [Special Issue]”. Creativity Research Journal. 19 (1): 1—19. doi:10.1080/10400410709336873.
Vandervert, L., & Vandervert-Weathers, K. (in press). New brain-imaging studies indicate how prototyping is related to entrepreneurial giftedness and innovation education in children. In L. Shavinina (Ed.), The International Handbook of Innovation Education. London: Routlage.
DeGraff, J.; Lawrence, K. (2002). Creativity at Work. Jossey-Bass. ISBN 978-0-7879-5725-4.
Gielen, P. (2013). Creativity and other Fundamentalisms. Mondriaan: Amsterdam.
Chung-yuan, Chang (1970). Creativity and Taoism, A Study of Chinese Philosophy, Art, and Poetry. New York: Harper Torchbooks. ISBN 978-0-06-131968-6.
Cropley, David H.; Cropley, Arthur J.; Kaufman, James C.; et al., ур. (2010). The Dark Side of Creativity. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-13960-1. Генерални сажетак (24. 11. 2010).
Robinson, Andrew (2010). Sudden Genius?: The Gradual Path to Creative Breakthroughs. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956995-3. Генерални сажетак (24. 11. 2010).
The Roots of Human Genius Are Deeper Than Expected (March 10, 2013) Scientific American
Dean Keith Simonton (1999). Origins of Genius: Darwinian Perspectives on Creativity. Oxford University Press. ISBN 978-0195128796.
Isaac Asimov (2014-10-20) on Cultivating Creativity
John Cleese (2014-08-08) on Fostering Creativity