Телекомуникације у Србији
Телекомуникације у Србији су важан привредни сектор, који у 2015. чини 4,7% БДП-а земље.[1] Телефонија
Фиксна телефонијаСрбија има развијену и ефикасну инфраструктуру телефонске мреже. Систем домаћих линија је 100% дигиталан, са дигиталном кабловском магистралном линијом. Пад броја фиксних веза у последњој деценији више је него надокнађен наглим повећањем употребе мобилних мобилних телефона. Телеком Србија, бивши државни монопол, доминантан је играч у фиксној телефонији са 93,8% тржишног учешћа.[3] Од либерализације тржишта телекомуникација 2013. године, Телеком Србија веома полако губи тржишни удео у односу на 16 других оператера, од којих су најзначајнији СББ и Орион Телеком. Мобилна телефонијаСрбија тренутно има три мобилне мреже, Телеком Србија, Yettel и А1, од којих су све лиценциране за 2G GSM, 3G UMTS и 4G LTE. Највећи мобилни оператер је Телеком Србија, на тржишту као мтс, са 42,85% тржишног учешћа, а следе Yettel са 31,92% и А1 са 24,06% тржишног удела.[4] Поред тога, на тржишту је присутан оператер виртуелне мобилне мреже Глобалтел, са 1,17% тржишног удела.
Претплата на телевизијуОко 67% домаћинстава има услуге плаћене телевизије (тј. 38,7% кабловске телевизије, 16,9% ИПТВ и 10,4% сателитске).[2] Постоји 90 оператера плаћене телевизије (кабловска, ИПТВ, ДТХ), од којих су највећи СББ (углавном кабловска) са 48% тржишног учешћа, Телеком Србија (мтс ТВ) са 25%, затим ПоштаНет са 5% и Иком и Коперникус са 4% и 3%.[2] ИТ индустријаСрпска ИТ индустрија убрзано расте и мења се темпом. У 2018. извоз ИТ услуга достигао је 1,3 милијарде долара.[6] Са 6.924 компаније у ИТ сектору, Београд је један од центара информационих технологија у овом делу Европе, са снажним растом.[7] Мајкрософт развојни центар у Београду је у време свог оснивања био пети такав центар у свету.[8] Многе светске ИТ компаније бирају Београд као регионални или европски центар као што су Асус,[9] Интел,[10] Дел,[11] Хуавеи, НЦР,[12] Убисофт [13] итд. Ове компаније су искористиле велики број инжењера у Србији и релативно ниске плате. Велике инвестиције глобалних технолошких компанија попут Мајкрософта, типичне за 2000-те, затамњују све већи број домаћих стартапа који добијају средства од домаћих и међународних инвеститора. Оно што је компаније попут Мајкрософта довело на прво место била је велика група талентованих инжењера и математичара.[14] Само у првом кварталу 2016. године српски стартапи прикупили су више од 65 милиона долара, укључујући 45 милиона долара за Seven Bridges (фирма за биоинформатику) и 14 милиона долара за Васт (фирму за анализу података).[15][16] Један од најуспешнијих стартапа је Нордеус који је основан у Београду 2010. године и једна је од најбрже растућих компанија у Европи у области компјутерских игара (програмер Top Eleven Football Manager, игре коју игра преко 20 милиона људи).[17] Интернет
Види јошРеференце
Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
