Шкофјелошки пасијон

Шкофјелошки пасијон
Шкофјелошки пасијон
	Шкофјелошке пасионске представе (2009. године)
Нематеријално културно наслеђе
Регион	Словенија; (Европа и Северна Америка)
Светска баштина Унеска
Листа уписа	УНЕСКО
Унеско ознака	Nomination file No. 01203 ; Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства
Датум уписа	2016.
Локација уписа	https://ich.unesco.org/en/RL/skofja-loka-passion-play-01203

Шкофјелошки пасијон (лат. Processio locopolitana, словен. Škofjeloški pasijon) је најстарија представа на словеначком. У свом садашњем облику, то је била покајничка страсна поворка. То је написано на основу старије традиције 1715, уз мање корекције до 1727, од оца Ромуалда (Ловренц Марушић; 1676-1748), Капуцинер монаха који је живео у том периоду у манастиру Крањ Капуцинер у граду Шкофја Лока .^[1] Пасијон представља библијске приче, посебно из Исусовог живота. Састоји се од 869 стихова, написаних на старом шкофјелошком дијалекту. Подељени су у 13 табела. Припада барокном периоду и представља најстарију сачувану редитељску књигу на свету.^[2] Рукопис представе чува манастир Шкофја Лока.^[3]

Представа је првобитно постављана на Велики петак сваке године до 1751.^[3] После скоро триста година, поново је представљен 1936. године као део изложбе, а оживљена је 1999, 2000, 2009, и 2015. године. Прве две репресалије режирао је Марјан Кокаљ, а последњу Борут Гартнер. Изводило их је око 640 глумаца и глумица аматера, међу њима и 80 коњаника. Табеле су подељене у 20 сцена. Национални савет за младе Словеније доделио је општини Шкофја Лока посебно признање за волонтерски пројекат 2010. године, након што је општина организовала представу у претходној години.^[4]

2008. године представа је уписана у словеначки регистар нематеријалне културне баштине. Представа ће бити изведена поново 2021. године. Одмазде у Шкофјој Лоци су највећа позоришна представа на отвореном у Словенији.^[2]

Нематеријално културно наслеђе

Општина Шкофја Лока, заједно са Министарством културе Републике Словеније је 2011. године, започело припрему номинације Шкофјелочке пасије за упис на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа.^[5] 1. децембра 2016. године је усвојена на састанку у Адис Абеби. Ово је први пример словеначке баштине на овој листи.^[6]

Галерија

Шкофјелошки пасијон, изведба 2009. године

Референце

^ Ogrin, Matija (2008). „Vprašanja tradicije Škofjeloškega pasijona. Ekdotična perspektiva” [The Questions of the Traditions of the Škofja Loka Passion Play. The Ecdotic Perspective] (PDF). Slavistična revija (на језику: Slovenian). 56 (3): 289—304.
^ ^а ^б „Prva postaja za uvrstitev Škofjeloškega pasijona na Unescov seznam” [The First Step towards the Addition of the Škofja Loka Passion Play to the UNESCO's List]. MMC RTV Slovenija (на језику: Slovenian). RTV Slovenija. 7. 5. 2012.
^ ^а ^б „Slovenia Seeking to Put Oldest Play on UNESCO Heritage List”. English Service: News. Slovenian Press Agency. 5. 4. 2011. Архивирано из оригинала 18. 04. 2013. г. Приступљено 07. 06. 2021.
^ „Best Volunteers and Projects for the Year 2009 Proclaimed”. National Youth Council of Slovenia. Архивирано из оригинала 04. 08. 2012. г. Приступљено 07. 06. 2021.
^ „Škofjeloški pasijon na Unescov seznam?”. rtvslo.si. Приступљено 7. 6. 2021.
^ „Škofjeloški pasijon na Unescovem seznamu nesnovne dediščine”. rtvslo.si. Приступљено 7. 6. 2021.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Шкофјелошки пасијон на Викимедијиној остави
еПассион: Шкофјелошка пасионска представа . Словеначка академија наука и уметности. Приступљено 8. 5. 2012. Садржи транскрипције драме, видео одмазде за представу из 1999. године и научне чланке.