Брусница (Горњи Милановац)
Брусница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 729 становника. Налази се на надморској висини од 300 до 580 м, а површина му је 2.285 ха.[1] Село је разбијеног типа и дели се на два велика краја у којима куће појединих родова образују разређене групе. У селу има свега 218 домаћинстава. Сеоска црква је Покровица посвећена Светом Николи, до цркве је Порта. Сабори се скупљају на Богородичин Покров, Преображење и Младенце, а сеоска преслава је Бела Субота, прва после празника Духова. На Белу Суботу се литијом обилазе записи, којих има 45. Главни вашар у селу је у Белу Недељу пред Покладе. Кроз Брусницу пролази локални пут Горњи Милановац-Прањани , а у близини је магистрални пут Београд-Чачак. Постоје и остаци некадашње железничке пруге Београд-Чачак. У селу има велики број локалитета званих мађарска, турска и српска гробља и споменика, велики број легенди и предања.[1] Овде се налазе Перов гроб у Брусници, Надгробни споменик-усамљеник у Брусници и Стари споменици на сеоском гробљу у Брусници. ИсторијаБрусница под Рудником се помиње још у добу Немањића.[2] Када је цар Душан 1354. пошао са војском да протера Угаре који су заузели Београд и Мачву, он 14. августа потписује једну хрисовуљу, што је први помен једног од насеља таковског краја у средњем веку.[3] Доласком Турака становници су се иселили из села, све док нису стигли носи досељеници у 18. веку и то из Црне Горе, Старог Влаха, Босне, Херцеговине, Косова Поља и Ужица. Село се у турским пописима помиње 1525. године као Жарковац, како се данас назива један заселак Бруснице.[1] По једној причи, Брусница је добила име по камену од кога се праве брусеви за оштрење алатки, а чији се каменоломи налазе у селу. По другој, село је име добило по биљци брусници чији се плодови једу.[1] У селу је за време османлијске окупације било седиште турских бегова све до Првог српског устанка, као и седиште муселима. Након тога, ту је било седиште Рудничке нахије, а од успешног завршетка Другог српског устанка па све до стварања вароши Деспотовице (данас Горњи Милановац) седиште Рудничког округа.[2] Из Бруснице је пореклом династија Обреновића. За време Првог српског устанка у Брусници је био домаћин куће Милан Обреновић. Ту су почетком 1807. године венчани Милош Обреновић и Љубица, кћи Радосава Вукомановића, пред кумом Карађорђем.[4] У Брусници је током 1822. године боравио и Димитрије Давидовић, један од пионира српског новинарства, дипломата и уставописац док је био у немилости код кнеза Милоша Обреновића. Године 1829. домаћин куће Господар Јован Обреновић је угостио путописца Ота Дубислава плем. Пирха.[5] У селу се налази црква светог Николе коју је 1836. године подигао Јован Обреновић, рођени брат кнеза Милоша Обреновића. Прва школа у Брусници радила је почев од 1825. године у конаку Јована Обреновића.[1] Основна школа се помиње 1882. године; држава је плаћала учитеља са 100 талира.[6] Године 1836. у тој школи је радио учитељ Јефтимије Косировић родом из Срема, из Бановаца. У Брусници је, као син начелника округа Рудничког Младена М. Жујовића (1811 — 1894) и Јелене, рођене Данић, рођен Јован Жујовић – српски геолог, оснивач геолошке науке у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије и први председник Српског геолошког друштва. У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 147 ратника. Погинуло их је 80 а 67 је преживело.[1] ГалеријаДемографијаУ пописима село је 1910. године имало 1057 становника, 1921. године 919, а 2002. године тај број се смањио на 691.[1] У насељу Брусница живи 532 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,9 година (38,5 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 199 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године). Брусница је пре оснивања града Горњег Милановца била седиште општине; данас је већи део села постао део приградске зоне, тако да је број становника устаљен.
Становништво према полу и старости[9]
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
Референце
ЛитератураМиленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960. Види јошСпољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia