Угриновци (Горњи Милановац)

Угриновци
Угриновци;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	314
Географске карактеристике
Координате	44° 10′ 13″ С; 20° 23′ 10″ И / 44.170166° С; 20.386° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	319 m
	Угриновци Угриновци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32314
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Угриновци су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 314 становника. Удаљено је 22 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу ка Београду. Налази се на надморској висини од 250 до 460 м и на површини од 1.721 ха.^[1]

Село је некада имало општину и школу, а припадало је црквеној парохији цркве Свете Тројице у суседном селу Бољковци. Сеоска слава је Мали Спасовдан.^[1]

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Угриновцима (општина Горњи Милановац).

Историја

Угриновци су постојали још у средњовековној Србији. Село је исељено пред најездом Турака (осим једне једине породице која је остала). Село је наново насељено током Првог српског устанка од стране досељеника из Сјеничке висоравни и Нове Вароши. У турском попису 1528. године на овом простору помињу се два села: Угриновци са 15 домова и Липети са 6 православних домова и једним муслиманским.^[1]

Сматра се да је назив села настао од имена Угри (Мађари), који су преко овог села продирали у правцу ка Руднику и у селу се задржавали. Многи Мађари су на овим просторима погинули и били сахрањени на гробљима која се данас називају мађарским. У Угриновцима постоји локалитет који се зове „Мађарско гробље”, а локалитети са тим именом постоје и у околним селима. Село Липети је временом постало заселак Угриноваца.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 108 ратника. Погинуло их је 55 а 53 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 806 становника, 1921. године 740, а 2002. године тај број је спао на 489.^[1]

У насељу Угриновци живи 399 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (44,1 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.007
1953.	1.054
1961.	939
1971.	823
1981.	716
1991.	574	571
2002.	480	484
2011.	371

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	478	99,58%
Муслимани	1	0,20%
Македонци	1	0,20%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	12	16
80+	5	9
75—79	12	10
70—74	15	29
65—69	21	22
60—64	17	24
55—59	7	15
50—54	9	12
45—49	24	17
40—44	20	8
35—39	7	13
30—34	14	8
25—29	13	12
20—24	7	12
15—19	11	14
10—14	13	9
5—9	12	13
0—4	8	10
Просек :	44,1	46,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	201	211	215	216	196	176	162

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	36	53	19	17	16	15	5	1	0	0	2,96

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	194	45	127	19	3	0
Женски	221	37	128	52	2	2
УКУПНО	415	82	255	71	5	2

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	72	18	0	12	18
Женски	23	10	0	1	4
Укупно	95	28	0	13	22

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	4	3	1	6
Женски	0	1	3	0	0
Укупно	0	5	6	1	6

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	1	2	0
Женски	0	1	0	1	0
Укупно	0	2	1	3	0

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	6
Женски	0	0	0	2
Укупно	0	0	0	8

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 411.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 411.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

Угриновци (Горњи Милановац)

Историја

Демографија

Референце

Спољашње везе

Portal di Ensiklopedia Dunia