Крива Река (Горњи Милановац)

Крива Река
Крива Река;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	51
Географске карактеристике
Координате	44° 07′ 09″ С; 20° 23′ 28″ И / 44.119166° С; 20.391166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	319 m
	Крива Река Крива Река на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Крива Река је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. године било је 51 становника. Према новинском чланку из Политике, 2013. у селу има само 22 становника.^[1]

Село је удаљено 19 км од Горњег Милановца и на траси је пруге уског колосека у правцу Љига. Налази се на надморској висини од 300 до 420 м и површини од 1.026 ха.^[2]

Село је припадало општини Бољковци све до друге половине 19. века, а касније општини Шилопај. Основна школа им је била у Шилопају. До краја тридесетих година 20. века припадало је црквеној парохији цркве Свете Богородице у Бољковцима, а касније цркви Светог Николе у Шилопају. Сеоска слава је Бели петак.^[2]

Историја

Село је добило име по реци која тече кроз село и прави већи број кривина. Село спада у средњовековна насеља о којима нема писаних помена.^[2] Није извесно да ли се у Кривој реци налазила црква, задужбина деспота Ђурђа Бранковића, у којој је он и сахрањен 1456, или је ово било везано за исти топоним ближе селу Мајдан. У близини поменуте Криве реке налазио се и летњиковац у коме је 1457. умрла његова жена, Проклета Јерина.^[3] Не зна се где су остаци летњиковца и цркве.

Кроз село је својевремено пролазила пруга уског колосека Београд-Чачак, а у селу се налазила станица.^[1]

Становништво се иселило пред најездом Турака. Остало је мало староседелачког становништва. За време Првог српског устанка новодосељено становништво дошло је из рејона Сјенице и Ужица 1809. године. По предању, у селу је постојао спахија који се звао Лоја који је имао земљу и велика стада оваца која је раја чувала. У устанку спахија је убијен а његова земља је подељена досељеницима. После Другог српског устанка било је досељеника и из околине Београда.^[2]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Кривој Реци.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 87 ратника. Погинуло их је 43 а 44 је преживело.^[2]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 436 становника, 1921. године 376, а 2002. године тај број је спао на 99.^[2]

У насељу Крива Река живи 98 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,3 година (53,0 код мушкараца и 61,0 код жена). У насељу има 57 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Најпознатији криворечанин у двадесетом веку био је рашљар Милош Ђуковић.^[1] Тврдио је да је помоћу рашљи открио место где је закопано благо деспота Ђурђа.^[4] Умро је 2010. године.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	526
1953.	501
1961.	464
1971.	367
1981.	299
1991.	187	167
2002.	102	102
2011.	71

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	101	99,01%
Хрвати	1	0,98%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	1	2
80+	2	6
75—79	2	6
70—74	5	9
65—69	3	6
60—64	7	6
55—59	5	7
50—54	5	3
45—49	2	4
40—44	3	0
35—39	3	1
30—34	1	0
25—29	4	2
20—24	1	1
15—19	0	1
10—14	1	0
5—9	0	1
0—4	1	1
Просек :	53,0	61,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	106	114	120	114	103	82	57

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	29	18	4	5	1	0	0	0	0	0	1,79

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	44	12	26	4	2
Женски	54	3	22	28	1
УКУПНО	98	15	48	32	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	20	13	0	0	3
Женски	12	8	0	0	2
УКУПНО	32	21	0	0	5
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	2	0	2
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	2	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	1	1
УКУПНО	0	0	0	1	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Галерија

Крива Река, бунар
Крива Река, споменик погинулима у НОБ-у
Крива Река, зграда
Крива Река

Референце

^ ^а ^б ^в Политика: Крива Река скрајнута и у изборним кампањама, 13. јануар 2013.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 260.
^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
^ „Глас јавности: Рашљама до блага деспота Ђурђа, 20. март 2003.”. Архивирано из оригинала 04. мар 2016. г. Приступљено 02. јун 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.