Крива Река (Горњи Милановац)

Крива Река
Крива Река;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	51
Географске карактеристике
Координате	44° 07′ 09″ С; 20° 23′ 28″ И / 44.119166° С; 20.391166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	319 m
	Крива Река Крива Река на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Крива Река је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. године било је 51 становника. Према новинском чланку из Политике, 2013. у селу има само 22 становника.^[1]

Село је удаљено 19 км од Горњег Милановца и на траси је пруге уског колосека у правцу Љига. Налази се на надморској висини од 300 до 420 м и површини од 1.026 ха.^[2]

Село је припадало општини Бољковци све до друге половине 19. века, а касније општини Шилопај. Основна школа им је била у Шилопају. До краја тридесетих година 20. века припадало је црквеној парохији цркве Свете Богородице у Бољковцима, а касније цркви Светог Николе у Шилопају. Сеоска слава је Бели петак.^[2]

Историја

Село је добило име по реци која тече кроз село и прави већи број кривина. Село спада у средњовековна насеља о којима нема писаних помена.^[2] Није извесно да ли се у Кривој реци налазила црква, задужбина деспота Ђурђа Бранковића, у којој је он и сахрањен 1456, или је ово било везано за исти топоним ближе селу Мајдан. У близини поменуте Криве реке налазио се и летњиковац у коме је 1457. умрла његова жена, Проклета Јерина.^[3] Не зна се где су остаци летњиковца и цркве.

Кроз село је својевремено пролазила пруга уског колосека Београд-Чачак, а у селу се налазила станица.^[1]

Становништво се иселило пред најездом Турака. Остало је мало староседелачког становништва. За време Првог српског устанка новодосељено становништво дошло је из рејона Сјенице и Ужица 1809. године. По предању, у селу је постојао спахија који се звао Лоја који је имао земљу и велика стада оваца која је раја чувала. У устанку спахија је убијен а његова земља је подељена досељеницима. После Другог српског устанка било је досељеника и из околине Београда.^[2]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Кривој Реци.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 87 ратника. Погинуло их је 43 а 44 је преживело.^[2]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 436 становника, 1921. године 376, а 2002. године тај број је спао на 99.^[2]

У насељу Крива Река живи 98 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 57,3 година (53,0 код мушкараца и 61,0 код жена). У насељу има 57 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Најпознатији криворечанин у двадесетом веку био је рашљар Милош Ђуковић.^[1] Тврдио је да је помоћу рашљи открио место где је закопано благо деспота Ђурђа.^[4] Умро је 2010. године.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	526
1953.	501
1961.	464
1971.	367
1981.	299
1991.	187	167
2002.	102	102
2011.	71

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	101	99,01%
Хрвати	1	0,98%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	1	2
80+	2	6
75—79	2	6
70—74	5	9
65—69	3	6
60—64	7	6
55—59	5	7
50—54	5	3
45—49	2	4
40—44	3	0
35—39	3	1
30—34	1	0
25—29	4	2
20—24	1	1
15—19	0	1
10—14	1	0
5—9	0	1
0—4	1	1
Просек :	53,0	61,0

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	106	114	120	114	103	82	57

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	29	18	4	5	1	0	0	0	0	0	1,79

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	44	12	26	4	2
Женски	54	3	22	28	1
УКУПНО	98	15	48	32	3

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	20	13	0	0	3
Женски	12	8	0	0	2
Укупно	32	21	0	0	5

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	2	0	2
Женски	0	0	0	0	0
Укупно	0	0	2	0	2

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	0
Женски	0	0	0	1	1
Укупно	0	0	0	1	1

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
Укупно	0	0	0	0

Галерија

Крива Река, бунар
Крива Река, споменик погинулима у НОБ-у
Крива Река, зграда
Крива Река

Референце

^ ^а ^б ^в Политика: Крива Река скрајнута и у изборним кампањама, 13. јануар 2013.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 260.
^ Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
^ „Глас јавности: Рашљама до блага деспота Ђурђа, 20. март 2003.”. Архивирано из оригинала 04. мар 2016. г. Приступљено 02. јун 2013. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date=, |archive-date= (помоћ)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.