Грабовица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 396 становника. Налази се на надморској висини од 350 до 700 м, а површине је 1.548 ха. Са источне стране се ослања на периферију вароши Горњи Милановац.[1]
Овде се налазе Крајпуташ Чедомиру Тодоровићу у Грабовици и Стари надгробни споменици на сеоском гробљу у Грабовици.
Историја
По предању, село је добило назив по великим забранима (шумама) грабовог дрвета Грабовица.
Становници села су масовно учествовали у боју против Турака на Косову рољу 28. јуна 1389. године. Нису смели да сачекају најезду Турака већ су се масовно иселили. Ново становништво се у 18. веку доселило из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине и попунило испражњена подручја.[1]
Ово село се први пут помиње у турском попису 1525. године под именом Рапах и тада је имало 32 дома. На више локалитета у селу налазе се ископине „Џиновске цркве”, у засеоку Кршићу, као и „Џиновско гробље” на Рапај брду. Ископано је и неколико крстова, кандила, старог новца и сл.[1]
Село је припадало општини Брусница. Школу је имало у Горњем Милановцу и припадало је парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Велики Спасовдан.[1]
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 123 ратника. Погинуло их је 91 а 32 је преживело.[1]
Галерија
Демографија
У пописима село је 1910. године имало 878 становника, 1921. године 605, а 2002. године тај број је спао на 340.[1]
У насељу Грабовица живи 414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (42,9 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 152 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
У месту је рођен српски новинар, уредник и публициста Миломир Марић. Овде је живео музички уметник Миливоје Ивановић.[2]
- График промене броја становника током 20. века
|
|
Етнички састав према попису из 2002.[4] |
|
|
| |
|
Срби |
|
495 |
99,79% |
непознато |
|
1 |
0,20% |
Становништво према полу и старости
[5]
|
|
м |
| |
|
? |
0 |
|
|
0 |
80+ |
5 |
|
|
7 |
75—79 |
18 |
|
|
20 |
70—74 |
16 |
|
|
18 |
65—69 |
14 |
|
|
24 |
60—64 |
8 |
|
|
12 |
55—59 |
12 |
|
|
8 |
50—54 |
26 |
|
|
14 |
45—49 |
19 |
|
|
29 |
40—44 |
19 |
|
|
13 |
35—39 |
12 |
|
|
16 |
30—34 |
11 |
|
|
10 |
25—29 |
19 |
|
|
17 |
20—24 |
23 |
|
|
15 |
15—19 |
10 |
|
|
16 |
10—14 |
8 |
|
|
11 |
5—9 |
15 |
|
|
12 |
0—4 |
8 |
|
|
11 |
Просек : |
42,9 |
|
|
44,2 |
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа
|
1948.
|
1953.
|
1961.
|
1971.
|
1981.
|
1991.
|
2002.
|
Број домаћинстава
|
172
|
188
|
235
|
173
|
156
|
158
|
152
|
|
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10 и више
|
Просек
|
Број домаћинстава
|
29
|
33
|
22
|
28
|
28
|
5
|
4
|
2
|
1
|
0
|
3,26
|
|
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол
|
Укупно
|
Неожењен/Неудата
|
Ожењен/Удата
|
Удовац/Удовица
|
Разведен/Разведена
|
Непознато
|
Мушки
|
212
|
66
|
127
|
16
|
3
|
0
|
Женски
|
219
|
44
|
129
|
42
|
3
|
1
|
УКУПНО
|
431
|
110
|
256
|
58
|
6
|
1
|
Становништво по делатностима које обавља
Пол
|
Укупно
|
Пољопривреда, лов и шумарство
|
Рибарство
|
Вађење руде и камена
|
Прерађивачка индустрија
|
Мушки
|
124
|
20
|
0
|
0
|
60
|
Женски
|
69
|
15
|
0
|
0
|
33
|
УКУПНО
|
193
|
35
|
0
|
0
|
93
|
Пол
|
Производња и снабдевање
|
Грађевинарство
|
Трговина
|
Хотели и ресторани
|
Саобраћај, складиштење и везе
|
Мушки
|
5
|
7
|
10
|
2
|
11
|
Женски
|
1
|
0
|
4
|
2
|
1
|
УКУПНО
|
6
|
7
|
14
|
4
|
12
|
Пол
|
Финансијско посредовање
|
Некретнине
|
Државна управа и одбрана
|
Образовање
|
Здравствени и социјални рад
|
Мушки
|
0
|
1
|
3
|
0
|
1
|
Женски
|
0
|
0
|
2
|
3
|
4
|
УКУПНО
|
0
|
1
|
5
|
3
|
5
|
Пол
|
Остале услужне активности
|
Приватна домаћинства
|
Екстериторијалне организације и тела
|
Непознато
|
Мушки
|
2
|
0
|
0
|
2
|
Женски
|
2
|
0
|
0
|
2
|
УКУПНО
|
4
|
0
|
0
|
4
|
Референце
- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 185.
- ^ „Светски, а наш: Српском композитору тражили да лично рекламира италијанске шпагете”. Б92. 23. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе