Грабовица (Горњи Милановац)

Грабовица
Поглед из Грабовице ка Горњем Милановцу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2022.Пад 396
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 00″ С; 20° 30′ 00″ И / 44.016666° С; 20.5° И / 44.016666; 20.5
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина520 m
Грабовица на карти Србије
Грабовица
Грабовица
Грабовица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32300
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Грабовица је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 396 становника. Налази се на надморској висини од 350 до 700 м, а површине је 1.548 ха. Са источне стране се ослања на периферију вароши Горњи Милановац.[1]

Овде се налазе Крајпуташ Чедомиру Тодоровићу у Грабовици и Стари надгробни споменици на сеоском гробљу у Грабовици.

Историја

По предању, село је добило назив по великим забранима (шумама) грабовог дрвета Грабовица.

Становници села су масовно учествовали у боју против Турака на Косову рољу 28. јуна 1389. године. Нису смели да сачекају најезду Турака већ су се масовно иселили. Ново становништво се у 18. веку доселило из Старог Влаха, Црне Горе и Херцеговине и попунило испражњена подручја.[1]

Ово село се први пут помиње у турском попису 1525. године под именом Рапах и тада је имало 32 дома. На више локалитета у селу налазе се ископине „Џиновске цркве”, у засеоку Кршићу, као и „Џиновско гробље” на Рапај брду. Ископано је и неколико крстова, кандила, старог новца и сл.[1]

Село је припадало општини Брусница. Школу је имало у Горњем Милановцу и припадало је парохији цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу. Сеоска слава је Велики Спасовдан.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 123 ратника. Погинуло их је 91 а 32 је преживело.[1]

Галерија

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 878 становника, 1921. године 605, а 2002. године тај број је спао на 340.[1]

У насељу Грабовица живи 414 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,6 година (42,9 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 152 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У месту је рођен српски новинар, уредник и публициста Миломир Марић. Овде је живео музички уметник Миливоје Ивановић.[2]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 875
1953. 890
1961. 897
1971. 623
1981. 578
1991. 523 522
2002. 496 497
2011. 456
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
495 99,79%
непознато
  
1 0,20%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 172 188 235 173 156 158 152


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 29 33 22 28 28 5 4 2 1 0 3,26
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 212 66 127 16 3 0
Женски 219 44 129 42 3 1
УКУПНО 431 110 256 58 6 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 124 20 0 0 60
Женски 69 15 0 0 33
Укупно 193 35 0 0 93
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 5 7 10 2 11
Женски 1 0 4 2 1
Укупно 6 7 14 4 12
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 3 0 1
Женски 0 0 2 3 4
Укупно 0 1 5 3 5
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 2 0 0 2
Женски 2 0 0 2
Укупно 4 0 0 4

Референце

  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 185. 
  2. ^ „Светски, а наш: Српском композитору тражили да лично рекламира италијанске шпагете”. Б92. 23. 1. 2023. Приступљено 25. 1. 2023. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya