Семедраж

Семедраж
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2022.Пад 208
Географске карактеристике
Координате44° 00′ 00″ С; 20° 24′ 35″ И / 44.0000° С; 20.4097° И / 44.0000; 20.4097
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина368 m
Семедраж на карти Србије
Семедраж
Семедраж
Семедраж на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Семедраж је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 208 становника. Удаљено је 8 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу ка Чачку, а затим од места Млаковац на запад, на надморској висини од 250 до 500 м и на површини од 1.225 ха.[1]

Село је некада припадало општини Брусница и парохији цркве Свети Никола у селу Брусница, а имало је своју школу. Сеоска слава је други дан Тројица.[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Семедражи (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ Танасију Милићу у Семедражи.

Историја

Семедраж, Дичина

У овом селу има трагова шљачишта, трагова копања руда, имена и назива гробаља и црквишта. То доказује да је ту постојало насеље од давнина чији су се становници бавили рударењем. Семедраж се први пут помиње у турском попису 1476. године. Тада је имао 7 домова. По предању, село се у најраније време звало Љесковица и Турци су га запалили. По другом предању, Алил спахија је у атару села имао 48 кошева семена, од којих је настало име Семедраж.[1]

Староседеоци су били приморани да се иселе пред доласком Турака. Досељеници из Херцеговине, Старог Влаха и ужичког краја су село наново населили у 18. веку.[1]

У Другом српском устанку из Београда је кроз село наишао Ћехаја паша у помоћ Турцима који су водили борбу са устаницима на Љубићу. У једној шуми у селу наишао је на збег мештана који су се сакрили испред Турака и све их побио. Због много проливене крви то место названо је Збеговиште а брдо на коме се оно налази Крвавац.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 100 ратника. Погинуло их је 51 а 49 је преживело.[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 457 становника, 1921. године 405, а 2002. године тај број је спао на 263.[1]

У насељу Семедраж живи 227 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (41,9 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.Назив села потиче од кошева са семеном, који је један турски паша имао у овом селу. Раније име села било је Љесковац, јер је било богато пошумљено дрветом љеска.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 568
1953. 575
1961. 486
1971. 427
1981. 377
1991. 310 309
2002. 264 264
2011. 243
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
263 99,62%
Хрвати
  
1 0,37%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[4]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 99 105 107 106 105 97 78


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 12 25 10 12 5 8 2 1 1 2 3,38
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 120 38 70 9 3 0
Женски 111 16 69 25 1 0
УКУПНО 231 54 139 34 4 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 66 8 0 0 23
Женски 37 3 0 0 18
Укупно 103 11 0 0 41
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 4 0 4 0 5
Женски 0 0 4 1 1
Укупно 4 0 8 1 6
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 2 4 0 1 1
Женски 0 0 0 2 1
Укупно 2 4 0 3 2
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 14
Женски 1 0 0 6
Укупно 1 0 0 20

Референце

  1. ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 377. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya