Калиманићи (Горњи Милановац)

Калиманићи
Калиманићи;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	100
Географске карактеристике
Координате	44° 04′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.066666° С; 20.416666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	408 m
	Калиманићи Калиманићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Калиманићи је село у централној Србији, у општини Горњи Милановац, у Моравичком округу. Налази се на 8 км од Горњег Милановца^[1], на путу Горњи Милановац - Калиманићи - Бољковци - Доњи Бањани - Љиг. На надморској висини је од 420 до 480 м, а заузима површину од 502 ха.^[1]

Према попису из 2022. у селу је био 100 становника.

Село је имало своју општину и школу. Припада црквеној парохији цркве у селу Љутовница. Сеоска слава је била Бела субота, а данас је други дан Тројице.^[1]

До скоро, село је било познато и по великим воћњацима ПИК-а Таково. У овом селу су познати произвођачи шљива и добре природне ракије. Међу првим заштићеним ракијама са овог подручја је и „ГЕЏА” произвођача Марковић Милована.

Овде се налазе Стари споменици на сеоским гробљима у Калиманићима (општина Горњи Милановац) и Марков гроб у Калиманићима.

Географија

Село је типичног разбијеног шумадијског типа и дели га речица Калудра на два дела, такозвани доњи и горњи крај.

Историја

Наиласком Турака, Калиманићи су били исељени. У 18. веку село је насељено досељеницима из Старог Влаха. Први досељеник у ово село звао се Калиман па је по њему село добило име.^[1]

Село је познато и по томе што је ту била задња линија фронта у Колубарској бици. Наиме, Аустроугарске снаге су заглавиле своје тешко наоружање у делу Врнчана, села које се граничи са Калиманићима, звано Локва, где су их српске снаге потукле до ногу и преокренуле битку у своју корист.

У Калиманићима рођен је генерал Божидар Терзић, командант Шумадијске дивизије I позива у Првом светском рату до 31. децембра 1915. године и министар војни у Влади Србије до пред крај Првог светског рата. У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 78 ратника. Погинуло их је 61 а 17 је преживело.^[1]

У селу се за време Другог светског рата скривао Милош Минић.

Село има фудбалски клуб „Омладинац” и невероватно добре људе.

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 470 становника, 1921. године 320, а 2002. године тај број је спао на 182.^[1]

У насељу Калиманићи живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (45,0 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Број становника се изузетно брзо смањује, јер становништво прелази у Горњи Милановац и остале градове.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	467
1953.	457
1961.	366
1971.	291
1981.	259
1991.	202	201
2002.	181	181
2011.	139

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	180	99,44%
Југословени	1	0,55%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	0	1
75—79	4	3
70—74	8	9
65—69	11	13
60—64	9	11
55—59	0	5
50—54	7	8
45—49	7	4
40—44	5	7
35—39	2	2
30—34	6	7
25—29	4	3
20—24	5	5
15—19	3	6
10—14	5	6
5—9	4	7
0—4	4	0
Просек :	45,0	45,8

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	87	90	84	85	78	58	62

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	12	22	6	9	7	6	0	0	0	0	2,92

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	71	16	52	1	2
Женски	84	17	53	14	0
УКУПНО	155	33	105	15	2

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	35	6	0	0	13
Женски	20	3	0	0	11
Укупно	55	9	0	0	24

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	3	5	0	3
Женски	0	1	1	0	0
Укупно	0	4	6	0	3

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	1	0	2
Женски	1	1	1	0	0
Укупно	1	3	2	0	2

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	1	0	0	0
Укупно	1	0	0	0

Галерија

Спомен дом Момчила-Моме Радовановића, месна канцеларија.
Плоче на згради месне заједнице.

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 243.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.