Шилопај
Шилопај је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 57 становника. Удаљено је 16 км од Горњег Милановца. Налази се север-северозападно од Такова и Горњег Милановца на надморској висини од 300 до 420 м и на површини од 699 ха.[1] Познато је по цркви Светог Николе коју је по пројекту архитекте Драгутина Маслаћа саградио ратни војни лиферант Љуба Сарачевић између Првог и Другог светског рата, а која је освећена 21. септембра 1939. године од стране владике жичког Николаја Велимировића.[2][3][4] Црква је саграђена од жутог пешчара из Синошевића и украшена розетом од истог материјала изнад улазних врата. Овде се налазе Крајпуташ у Шилопају и Крајпуташи Савковићима у Шилопају. Овде се од 2015. године одржава туристичка и привредна манифестација „Дани шилопајске панораме”. Село има општину, а од 1905. године и школу. До 1939. године припадало је парохији цркве у Љутовници. Тада је добило своју цркву посвећену Светом Николи, задужбину Љубе Сарачевића, рођеног у Шилопају. Сеоска слава је Бели четвртак.[1] Познати Шилопајци
ИсторијаУ Шилопају има неколико локалитета који се називају „грчко гробље” и „мађарско гробље”, што доказује бурну историју овог краја и постојање насеља у давна времена. Доласком Турака староседеоци су се раселили, осим једне породице. У 18. и 19. веку из Старог Влаха и ужичког краја доселили су се нови становници. Нема поузданих података о настанку имена села. Под именом Шилопај, село се први пут помиње у турском попису 1525. године. Тада је имало 7 хришћанских и 7 муслиманских домова.[1] У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 104 ратника. Погинуло их је 51 а 53 је преживело.[1] ДемографијаУ пописима село је 1910. године имало 397 становника, 1921. године 399, а 2002. године тај број је спао на 133.[1] У насељу Шилопај живи 124 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 52,9 година (50,5 код мушкараца и 55,0 код жена). У насељу има 59 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,29. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а број становника опада још од краја 2. светског рата.
Становништво према полу и старости[7]
Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља
Галерија
Види јошРеференце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia