Доња Врбава

Доња Врбава
Доња Врбава;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2022.	413
Географске карактеристике
Координате	44° 01′ 00″ С; 20° 35′ 00″ И / 44.016666° С; 20.583333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	538 m
	Доња Врбава Доња Врбава на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Доња Врбава је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 413 становника. Удаљено је 12 км од Горњег Милановца и на путу је за Крагујевац, на падинама планине Рудник. Налази се на надморској висини од 380 до 640 м и заузима површину од 1420 ха.^[1]

Спада међу три највећа села у општини. Доња Врбава се састоји из седам заселака: Ивковача, Мокро Поље, Гај, Браковићи, Липљани, Јоксићи и Тешићи. Припада Рудничко-гружанском крају, а налази се на обронцима Рудника и Црног врха, као и на обалама реке Груже.

Историја

Староседелачко становништво се било иселило пред најездом Турака. У 18. веку доселило се ново становништво пореклом из Старог Влаха.^[1]

Село је добило име по великом броју врба које су израсле поред реке Груже која протиче кроз село. На брду Јешевац налазе се рушевине истоименог средњовековног манастира, који је, по предању, подигао Марко Краљевић и посветио га својој мајци Јевросими – Јеши. По мишљењу истраживача тај манастир је подигао челник Радич Поступовић.^[1] Највероватније датира из 14. века. Проглашен је спомеником културе.^[2] Захваљујући Живомиру Петровићу почела је градња цркве посвећене Светом архангелу Гаврилу.^[3]

Село је некада припадало општини Бело Поље. Школу је имало од 1909. године и припадало је парохији манастира Враћевшнице.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 146 ратника. Погинуло их је 72 а 74 је преживело.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Доњој Врбави (општина Горњи Милановац), Доњоврбавски мајдани камена и Крајпуташи Илији Мијатовићу и Димитрију Бојовићу у Доњој Врбави.

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 959 становника, 1921. године 898, а 2002. године тај број је спао на 675.^[4]

У насељу Доња Врбава живи 531 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,0 година (43,1 код мушкараца и 42,9 код жена). У насељу има 182 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,59.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Црква Архангела Гаврила
Остаци манастира Јешевац

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	1.179
1953.	1.147
1961.	1.004
1971.	867
1981.	785
1991.	754	729
2002.	654	675
2011.	506

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	648	99,08%
Немци	1	0,15%
непознато	5	0,76%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	6	11
80+	6	11
75—79	15	16
70—74	23	25
65—69	25	27
60—64	23	26
55—59	13	12
50—54	17	22
45—49	21	16
40—44	35	23
35—39	22	20
30—34	11	17
25—29	21	15
20—24	19	15
15—19	15	23
10—14	19	32
5—9	16	12
0—4	10	14
Просек :	43,1	42,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	190	204	217	214	204	195	182

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	30	47	17	26	22	24	10	4	1	1	3,59

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	272	68	182	20	1	1
Женски	279	46	183	48	0	2
УКУПНО	551	114	365	68	1	3

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	158	47	0	0	55
Женски	99	38	0	0	42
Укупно	257	85	0	0	97

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5	6	7	4	14
Женски	0	0	5	1	1
Укупно	5	6	12	5	15

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	0	2	0	4
Женски	0	2	1	2	3
Укупно	1	2	3	2	7

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	13
Женски	0	0	0	4
Укупно	0	0	0	17

Познате личности

Спасоје Тешић, генерал који се истакао у пробоју Солунског фронта
Срећко Тешић, председник Државне контролне комисије Краљевине Србије

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 198.
^ Списак споменика културе у Моравичком округу
^ Гружи црква и од гастарбајтерске пензије („Вечерње новости“, 28. септембар 2013)
^ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 155.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:0-1] а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 198.

[2] Списак споменика културе у Моравичком округу

[3] Гружи црква и од гастарбајтерске пензије („Вечерње новости“, 28. септембар 2013)

[:03-4] Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 155.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]