Италијански народ и све националне мањине које живе на територији Италије
Нематеријално културно наслеђе Италије обухвата традиционална знања и вештине које чувају различите заједнице које живе у Италији. Традиционална знања и вештине укључује фестивале, музику, представе, прославе, рукотворине и усмену традицију.
Године 2003. Унеско је усвојио Конвенцију о заштити нематеријалног културног наслеђа, а коју је Италија ратификовала 2007. године. Конвенција обухвата низ процедура за идентификацију, документовање, очување, заштиту, промоцију и унапређење нематеријалног културног добра.[1]
Конвенцијом су успостављене две листе нематеријалних добара:[1]
Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човечанства, која помаже да се покаже разноврсност нематеријалног наслеђа и подигне свест о његовом значају;
Списак нематеријалног културног наслеђа коме је потребна хитна заштита, који има за циљ да мобилише међународну сарадњу и пружи помоћ заинтересованим странама да предузму одговарајуће мере.
Сем те две листе, формиран је и Регистар најбољих пракси заштите који садржи програме, пројекте и активности који најбоље одражавају принципе и циљеве Конвенције.[1]
Canto a tenore је врста вишегласног народног певања која потиче из пастирских обичаја централне регије Барбагија, а данас се проширио по целој Сардинији.[3]
Сицилијанско позориште лутака, познато као Opera dei Pupi, је познато италијанско луткарско позориште које приказује средњовековна књижевна дела. Појавило се на Сицилији почетком 19. века и уживало је велики успех међу радничком класом. Луткари су причали приче засноване на средњовековној витешкој литератури и другим изворима, као што су италијанске песме ренесансе, животи светаца и приче озлоглашених разбојника.[4]
Традиционална израда виолина у Кремони је веома цењен занат који се састоји у изради и обнављању гудачких (виолина, виола, виолончела, контрабаса и др.) и жичаних инструмената (гитара, бас, мадолина и др.).[5]
Медитеранска исхрана укључује скуп вештина, знања, ритуала, симбола и традиција које се тичу усева, жетве, риболова, сточарства, конзервације, обраде, кувања, а посебно конзумирања хране. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Кипра, Хрватске, Грчке, Марока, Шпаније и Португала.[6]
Прославе процесија великих структура на раменима су католичке прославе које се одржавају широм Италије, али посебно у четири историјска градска средишта: у Ноли, Палми, Сасари и Витербу.[7]
Вештина напуљских пица мајстора је вештина прављења Наполитане, врста пице која се прави од парадајза и моцарела сира. Уметност напуљског прављења пице је кулинарска пракса која се састоји од четири различите фазе које се односе на припрему теста и његово печење у пећи на дрва. Елемент потиче из Напуља, главног града регије Кампанија.[9][10]
Напуљски пица мајстор из 1830. године (литографија)
Уметност сухозида, знања и технике (градња сухозида) је део народне архитектура, која градњу заснива без употребе везива, односно градњу на сувом. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Хрватске, Кипра, Француске, Словеније, Шпаније и Швајцарске.[11]
Целестински опроштај је прослава опроштаја инспирисана Папом Целестином V који је издао историјску „Булу“ као акт партнерства међу локалним становништвом. Традиција која се одвија у граду и провинцији Л'Аквила обухвата низ ритуала и прослава који се непрекидно преносе од 1294.[12]
Базилика Santa Maria di Collemaggio, црква у којој се одржава обред
Трансхумација или трансхумантно сточарство представља сезонско кретање људи и стоке између сталних летњих и зимских пашњака, што је типично за Медитеран. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Аустрије и Грчке.[13]
Кретање оваца на путу у Централном масиву у Француској
Планинарење (алпинизам) је сет активности које обухватају успон уз планину, при чему је један од главних циљева освајање врха. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Француске и Швајцарске.[14]
Уметност израде стаклених перли је вештина прављења перли од стакла у Италији и Француској. То је техника којом се стакло обликује ватром. Нематеријално културно наслеђе је поред Италије и Француске.[15]
Рог или хорна је лимени дувачки музички инструмент од конусне, кружно вишеструко увијене цијеви са преградним вентилима, која започиње малим уским лијевком (наусник), а завршава већим, звоноликим проширењем. Уметност свирања на хорни, инструменталне технике и друштвени значај овог инструмента осим у Италији, уврштен је на репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у Француској, Белгији и Луксембургу.[16]
Лов и вађење тартуфа у Италији, традиционално знање и пракса је скуп знања и пракси који се усмено преноси вековима. Постоје два корака до лова на тартуфе: лов и вађење.[18]
_-_Facade.jpg)
.jpg)
