Преверавање

Преверавање, верско преобраћивање или верска конверзија (енгл. religious conversion) означава прелазак појединаца или група из једне у другу веру, односно религију (на пример – из хришћанства у ислам или обрнуто, из ислама у хришћанство). Током историје, верска преобраћивања су вршена уз употребу различитих средстава, од мирољубивог проповедања, до принудног или присилног преверавања.

У раздобљу између 6. и 9. века на просторима југоисточне Европе спроведено је преверавање Јужних Словена путем њиховог превођења из старе словенске вере у хришћанску веру.^[1] У раздобљу између 14. и 20. века у деловима југоисточне Европе по влашћу Османског царства спровођено је преверавање хришћана путем преобраћивања у ислам.

Један од најпознатијих случајева појединачног преверавања у историји српског народа догодио се 1902. године, када је бивша српска краљица Наталија Обреновић добровољно прешла из православне у римокатоличку веру.^[2] Током Другог светског рата, на подручју Независне Државе Хрватске је од 1941. до 1945. године спроведено масовно преверавање православних Срба путем принудног и насилног преобраћивања у римокатоличку веру.^[3]

Абрахамске религије

Хришћанство

Унутар хришћанства конверзија се на различите начине односи на три различита феномена: особа која постаје хришћанин а раније није била хришћанин; хришћанин који прелази из једне хришћанске деноминације у другу; посебан духовни развој, који се понекад назива „друго преобраћење“, или „преобраћење крштених“.^[4]

Преобраћење на хришћанство је верско преобраћење раније нехришћанске особе у неки облик хришћанства. Неке хришћанске секте захтевају потпуну конверзију за нове чланове, без обзира на историју других хришћанских секти, или из одређених других секти. Тачни захтеви варирају између различитих цркава и деноминација. Крштење се традиционално посматра као сакрамент пријема у хришћанство.^[5] Хришћанско крштење има неке паралеле са јеврејским урањањем у микву.

У Новом завету, Исус је заповедио својим ученицима у Великом налогу да „иду и учине следбеницима све народе“ ^{[Matthew 28:19]} ^{[Mark 16:15]}. Евангелизација — дељење јеванђељске поруке или „Добре вести“ делима и речима, је очекивање хришћана.^[6]

Поређење између протестаната

Ова табела резимира три протестантска веровања.

Тема	Калвинизам	Лутеранизам	Арминијанизам
Преобраћање	монергистично,^[7] кроз унутрашњи позив Светог Духа, неодољиво.	Монергистичан,^[8] кроз средства благодати, отпорно.	Синергијски, отпорно због заједничке милости слободне воље.^[9]

Покрет светаца последњих дана

Велики део теологије крштења светаца последњих дана установљен је током раног Покрета светаца последњих дана који је основао Џозеф Смит, Млађи. Према овој теологији, крштење мора бити потапањем, ради опроштења грехова (што значи да су кроз крштење прошли греси опроштени), а дешава се након што је неко показао веру и покајање. Мормонско крштење нема намеру да опрости било какве грехе осим личних, пошто присталице не верују у првобитни грех.^[10] Крштења светаца последњих дана такође се дешавају тек након „доба одговорности“ које се дефинише као старост од осам година.^[11] Теологија стога одбацује крштење новорођенчади.^[12]

Поред тога, теологија светаца последњих дана захтева да се крштење може обавити само са оним кога је Бог позвао и заредио са свештенством.^[13] Пошто цркве покрета светаца последњих дана раде под лаичким свештенством, децу одгајану у мормонској породици обично крсти отац или близак мушки пријатељ или члан породице који је стекао службу свештеника, која се додељује достојним мушким члановима у најмање 16 година у ЛДС цркви.^[14]

Крштење се сматра симболичним за Исусову смрт, сахрану и васкрсење,^[15] а такође је симболично за крштеног појединца који одбацује природног или грешног човека и постаје духовно поново рођен као Исусов ученик.

Чланство у цркви светаца последњих дана даје се само крштењем без обзира на то да ли је особа одгајана у цркви или не. Цркве светаца последњих дана не признају крштења других вера као валидна, јер верују да се крштења морају обављати под јединственим ауторитетом цркве. Тако се крштавају сви који у неку од вера светаца последњих дана долазе као преобраћеници, чак и ако су претходно примили крштење у другој вери.

Када врше крштење, свеци последњих дана изговарају следећу молитву пре вршења обреда:

Пошто сам добио задатак од Исуса Христа, ја вас крстим у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.^[16]

Крштења унутар и изван храмова обично се обављају у крстионици, иако се могу обавити у било којој води у коју особа може бити потпуно уроњена. Особа која врши крштење мора тачно да чита молитву и да урони сваки део, уд, косу и одећу особе која се крсти. Ако има грешака, или ако неки део особе која се крсти није потпуно уроњен, крштење се мора поновити. Поред крштеника, крштењу сведоче и два члана цркве како би се уверили да се оно правилно обавља.^[17]

Ислам

Прелазак на ислам захтева проглашење шахаде, муслиманског исповедања вере („нема Бога осим Алаха; Мухамед је Алахов посланик“).^[18] У исламској религији се верује да је свако по рођењу муслиман.^[19] У исламу, обрезивање се сматра сунетским обичајем и никада се не помиње у Курану.^[19]^[20]^[21] Већина клерикалних мишљења сматра да обрезивање није потребно при уласку у муслиманску веру.^[19]^[20]^[21] У сунитском огранку ислама, школе Шафија и Канбалија сматрају и мушко и женско обрезивање законски обавезним за муслимане, док школе Малики и Ханафи сматрају га необавезујућим и само препорученим.^[19]^[20]^[21]

Јудаизам

Обраћење у јудаизам је верско преобраћење нејевреја да постану припадници јеврејске религије и јеврејске етнорелигијске заједнице.^[22] Процедура и захтеви за конверзију зависе од спонзорске деноминације. Конверзија у складу са процесом деноминације није гаранција признавања од стране друге деноминације.^[22] Формално преобраћење понекад спроводе појединци чије је јеврејско порекло доведено у питање, чак и ако су одгајани као Јевреји, али се заправо не могу сматрати Јеврејима према традиционалном јеврејском закону.^[23]

Још у 6. веку, Источно римско царство и калиф Омар ибн Хатаб издавали су декрете против преласка у јудаизам, наговештавајући да се то још увек дешавало.^[24]

У неким случајевима, особа може одустати од формалног преласка на јудаизам и усвојити нека или сва веровања и праксе јудаизма. Међутим, без формалног преобраћења, многи веома пажљиви Јевреји ће одбацити јеврејски статус преобраћеника.^[25]

Види још

Референце

^ Живковић 2004.
^ Рајић 2013, стр. 231-252.
^ Novak 1948.
^ Catechism of the Catholic Church https://www.vatican.va/archive/ccc_css/archive/catechism/p2s2c2a4.htm retrieved 24 Mar 2016
^ „Baptism, Christianity”. Britannica.
^ "Evangelization." Evangelization. United States Conference of Catholic Bishops, n.d. Web. 05 Oct. 2016.
^ Paul ChulHong Kang (2006). Justification: The Imputation of Christ's Righteousness from Reformation Theology to the American Great Awakening and the Korean Revivals. Peter Lang. стр. 70. ISBN 978-0-8204-8605-5. . note 171. Calvin generally defends Augustine’s “monergistic view”.
^ http://www.thefreedictionary.com/Monergism and Paul ChulHong Kang, Justification: The Imputation of Christ's Righteousness from Reformation Theology to the American Great Awakening and the Korean Revivals (Peter Lang, 2006), 65.
^ Roger E. Olson (2009). Arminian Theology: Myths and Realities. InterVarsity Press. . 18. “Arminian synergism” refers to “evangelical synergism, which affirms the prevenience of grace”.
^ (2010, September 15). The Original Sin – What Do Mormons Believe?. Whatdomormonsbelieve. https://www.whatdomormonsbelieve.com/15/09/2010/the-original-sin/ Archived Link: https://archive.today/20220314005237/https://www.whatdomormonsbelieve.com/15/09/2010/the-original-sin/
^ See Doctrine and Covenants 68:25-27
^ See Moroni 8:4-23
^ See, e.g., „Guide to the Scriptures: Baptism, Baptize: Proper authority”, churchofjesuschrist.org, LDS Church
^ See, e.g., „Gospel Topics: Priest”, churchofjesuschrist.org, LDS Church
^ See, e.g., „Baptism”, KJV (LDS): LDS Bible Dictionary, LDS Church
^ See 3 Nephi 11:25
^ „Performing Priesthood Ordinances”, Duties and Blessings of the Priesthood: Basic Manual for Priesthood Holders, Part B, LDS Church, 2000, стр. 41—48
^ Bennett, Clinton, ур. (2015). „Glossary”. The Bloomsbury Companion to Islamic Studies (1st изд.). New York and London: Bloomsbury Academic. стр. 330. ISBN 9781441138125. OCLC 777652885. „'Aqidah – translates as "creed". Technically, the Shahadah (first pillar) is the only obligatory statement of faith in Islam; however, over time a list of six items evolved, the essentials of faith (Iman Mufassal), namely: belief in God, in God's angels, scriptures, messengers, day of judgment, and God's power.” Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
^ ^а ^б ^в ^г Kueny, Kathryn (2004). „Abraham's Test: Islamic Male Circumcision as Anti/Ante-Covenantal Practice”. Ур.: Reeves, John C. Bible and Qurʼān: Essays in Scriptural Intertextuality. Symposium Series (Society of Biblical Literature). 24. Leiden and Boston: Brill Publishers. стр. 161—173. ISBN 90-04-12726-7. ISSN 1569-3627.
^ ^а ^б ^в Wensinck, A. J. (2012). „K̲h̲itān”. Ур.: Bosworth, C. E.; van Donzel, E. J.; Lewis, B.; Heinrichs, W. P.; Pellat, Ch. Encyclopaedia of Islam, Second Edition. 5. Leiden and Boston: Brill Publishers. стр. 20—22. ISBN 978-90-04-07819-2. doi:10.1163/1573-3912_islam_SIM_4296. Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
^ ^а ^б ^в Aldeeb Abu-Sahlieh, Sami A. (1994). „To Mutilate in the Name of Jehovah or Allah: Legitimization of Male and Female Circumcision”. Medicine and Law. World Association for Medical Law. 13 (7–8): 575—622. PMID 7731348. ; Aldeeb Abu-Sahlieh, Sami A. (1995). „Islamic Law and the Issue of Male and Female Circumcision”. Third World Legal Studies. Valparaiso University School of Law. 13: 73—101. Архивирано из оригинала 12. 11. 2019. г. Приступљено 13. 2. 2020.
^ ^а ^б „Converting to Judaism”. BBC. 12. 7. 2011. Приступљено 18. 11. 2016.
^ Heilman, Uriel (6. 10. 2014). „So You Want to Convert to Judaism? It's Not That Easy”. Haaretz. Приступљено 18. 11. 2016.
^ „Internet History Sourcebooks Project”.
^ „www.convert.org”. www.convert.org. Приступљено 2012-07-21.

Литература

Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник. ISBN 978-86-7743-044-3.
Novak, Viktor (1948). Magnum Crimen: Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.
Рајић, Сузана (2013). „Краљица Наталија и Русија - од развода до преверавања” (PDF). Српске студије (4): 231—252. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 15. 02. 2018.
Салих Селимовић, Неке карактерисике исламизације у Рашкој области, Ужички зборник 27 (1998), Ужице 2001, 85-106.
Škiljan, Filip (2014). „Preveravanje Srba na području sjeverozapadne Hrvatske 1941. i 1942. godine” (PDF). Tokovi istorije: Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije (1): 135—173.
Škiljan, Filip (2014). „Starokatolička crkva u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj”. Historijski zbornik. 67 (1): 195—213.
Škiljan, Filip (2016). „Vjerski prijelazi s pravoslavne na rimokatoličku vjeroispovijest u NDH (1941-1945) na području arhiđakonata Svetačje (Novska, Nova Gradiška, Oriovac)” (PDF). Култура полиса: Часопис за неговање демократске политичке културе. 13 (31): 185—202. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 02. 2018. г. Приступљено 15. 02. 2018.
Škiljan, Filip (2017). „Prevjeravanja pravoslavnih Srba u Goričkom arhiđakonatu (Karlovac i okolica) između 1941. i 1945. godine”. Архив: Часопис Архива Југославије. 18 (1–2): 127—145. Архивирано из оригинала 16. 02. 2018. г. Приступљено 15. 02. 2018.
Agat'angeghos (1976). Thomson, Robert W., ур. History of the Armenians (illustrated изд.). SUNY Press. ISBN 9780873953238.
Balmer, Randall (2001). Religion in Twentieth Century America. Oxford University Press. ISBN 0-19-511295-4. .
Curran, John (2000). Pagan City and Christian Capital. Oxford. ISBN 0-19-815278-7. . Reviewed by Fred S. Kleiner in Bryn Mawr Classical Review 20
Fletcher, Richard, The Conversion of Europe. From Paganism to Christianity 371–1386 AD. London 1997.
Gaustad, Edwin Scott; Noll, Mark (2003). A Documentary History of Religion in America Since 1877. Wm. B. Eerdmans. ISBN 0-80-282230-4. .
Kaplan, Steven 1984 Monastic Holy Man and the Christianization of Early Solomonic Ethiopia (in series Studien zur Kulturkunde. ISBN 3-515-03934-1. )
Kerenyi, Karl, Dionysus: Archetypal Image of Indestructible Life 1976.
MacMullen, Ramsay. Christianizing the Roman Empire, AD 100 – 400. Yale University Press. ISBN 0-300-03642-6. . (paperback, (1986) )
Padberg, Lutz v., (1998): Die Christianisierung Europas im Mittelalter, Stuttgart, Reclam (German)
Thompson, Robert W. (1988). „Mission, Conversion, and Christianization: The Armenian Example”. Harvard Ukrainian Studies. 12/13: 28—45. JSTOR 41036303.
Thomson, Robert W. (1994). Introduction to Agathangelos. Caravan books. ISBN 0-88206-080-5.
Trombley, Frank R., 1993–4. Hellenic Religion and Christianization, c. 370–529. ISBN 90-04-09691-4. . 2 vols. Leiden: Brill; reprint (2014)
Vesteinsson, Orri (2000). The Christianization of Iceland: Priests, Power, and Social Change 1000–1300. Oxford:Oxford University Press. ISBN 0-19-820799-9. .
Senaka Weeraratna, Repression of Buddhism in Sri Lanka by the Portuguese(1505 - 1658)]
Živković, Tibor (2007). „The Golden Seal of Stroimir” (PDF). Historical Review. 55: 23—29. Архивирано из оригинала (PDF) 2018-03-24. г. Приступљено 2018-03-07.
Živković, Tibor (2013). „On the Baptism of the Serbs and Croats in the Time of Basil I (867–886)” (PDF). Studia Slavica et Balcanica Petropolitana (1): 33—53.
Encyclopaedia of Islam, Leiden, Netherlands: Brill, OCLC 399624
Hirschkind, Charles (2004). „Civic Virtue and Religious Reason: An Islamic Counter-Public”. Ур.: Drobnick. Aural Cultures. YYZ Books. ISBN 0-920397-80-8. Непознати параметар |editor1-first1= игнорисан (помоћ).
The Multiple Nature of the Islamic Da'wa, Egdūnas Račius, Academic Dissertation, October 2004. University of Helsinki, Faculty of Arts, Institute of Asian and African Studies.
Klemm, Verena, and Walker, Paul E. 2011. Code of Conduct: A Treatise on Etiquette of the Fatimid Ismaili Mission. I.B. Tauris.
Saqr, Abdul B. How to Call People to Islam, Trans. Shakil Ahmed. Riyahd: WAMY.
Sookhdeo Patrick, and Murray, Douglas. 2014. Dawa: The Islamic Strategy for Reshaping the Modern World. Isaac Publishing.
Rabbi Herbert W. Bomzer (1996). The Chosen Road. ISBN 978-0-8840-0187-4. . An anecdotal approach to explaining the process of conversion to Judaism.
Rabbi Steven Carr Reuben and Jennifer S. Hanin (foreword by Bob Saget) Becoming Jewish: The Challenges, Rewards, and Paths to Conversion, Rowman & Littlefield Publishers, 2011, 272 pp. - Jointly written by a rabbi and a convert to Judaism, this book provides a modern, comprehensive overview of the reasons, practices, and results of Jewish conversion. It addresses all denominations of Judaism and covers topics as varied as how to tell family and friends to antisemitism, to pop Kaballah.
Menachem Finkelstein,Conversion: Halakhah and Practice, Bar-Ilan University Press, 2006, 784 pp. - this is the most comprehensive and complete compilation of laws covering giyur in English. Authored by a sitting Israeli judge, this groundbreaking volume examines entire halakhic literature on the subject, from the time of Mishnah and Talmud until today.
Proceedings of the Committee on Jewish Law and Standards of the Conservative Movement 1927–1970, Vol. II, Ed. David Golinkin, The Rabbinical Assembly, 1997
Norman Lamm. Seventy Faces: Divided we stand, but its time to try an idea that might help us stand taller. . Moment Vol. II, No. 6, June 1986 – Sivan 5746
Moshe Lavee, The Tractae of Conversion, EAJS 4, 2010, pp. 169-213
Moshe Lavee, Converting The Missionary Image of Abraham: Rabbinic Traditions Migrating from the Land of Israel to Babylon, in: George H. Kooten, Martin Goodman and J.T.A.G.M. Ruiten, Abraham, the Nations, and the Hagarites: Jewish, Christian, and Islamic Perspectives on Kinship with Abraham,( Leiden: Brill, 2010), pp. 203 - 222.
Mayer E. Rabinowitz Comments to the Agunot Conference in Jerusalem, July 1998, and on the Learn@JTS website.
Emmanuel Rackman, letter in Jewish Week 8 May 1997, page 28.
Joseph Soloveitchik (1954). Orthodox, Conservative and Reform Jews in the United States: Second article in a series on Responsa of Orthodox Judaism in the United States.
Jack Wertheimer, Ed., Tradition Renewed: A History of the Jewish Theological Seminary of America, Vol. II, p. 450, 474, JTS, NY, 1997
Rabbi Josef Lifland. Converts and Conversion to Judaism. ISBN 965-229-235-4. . Gefen Publishing House.
Dunkelgrun, Theodor; Maciejko, Pawel, ур. (2020). Bastards and Believers: Jewish Converts and Conversion from the Bible to the Present (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-5188-3.