Преверавање, верско преобраћивање или верска конверзија (енгл. religious conversion) означава прелазак појединаца или група из једне у другу веру, односно религију (на пример – из хришћанства у ислам или обрнуто, из ислама у хришћанство). Током историје, верска преобраћивања су вршена уз употребу различитих средстава, од мирољубивог проповедања, до принудног или присилног преверавања.
Унутар хришћанства конверзија се на различите начине односи на три различита феномена: особа која постаје хришћанин а раније није била хришћанин; хришћанин који прелази из једне хришћанске деноминације у другу; посебан духовни развој, који се понекад назива „друго преобраћење“, или „преобраћење крштених“.[4]
Преобраћење на хришћанство је верско преобраћење раније нехришћанске особе у неки облик хришћанства. Неке хришћанске секте захтевају потпуну конверзију за нове чланове, без обзира на историју других хришћанских секти, или из одређених других секти. Тачни захтеви варирају између различитих цркава и деноминација. Крштење се традиционално посматра као сакрамент пријема у хришћанство.[5] Хришћанско крштење има неке паралеле са јеврејским урањањем у микву.
Синергијски, отпорно због заједничке милости слободне воље.[9]
Покрет светаца последњих дана
Церемонија крштења светаца последњих дана, око 1850-их
Велики део теологије крштења светаца последњих дана установљен је током раног Покрета светаца последњих дана који је основао Џозеф Смит, Млађи. Према овој теологији, крштење мора бити потапањем, ради опроштења грехова (што значи да су кроз крштење прошли греси опроштени), а дешава се након што је неко показао веру и покајање. Мормонско крштење нема намеру да опрости било какве грехе осим личних, пошто присталице не верују у првобитни грех.[10] Крштења светаца последњих дана такође се дешавају тек након „доба одговорности“ које се дефинише као старост од осам година.[11] Теологија стога одбацује крштење новорођенчади.[12]
Поред тога, теологија светаца последњих дана захтева да се крштење може обавити само са оним кога је Бог позвао и заредио са свештенством.[13] Пошто цркве покрета светаца последњих дана раде под лаичким свештенством, децу одгајану у мормонској породици обично крсти отац или близак мушки пријатељ или члан породице који је стекао службу свештеника, која се додељује достојним мушким члановима у најмање 16 година у ЛДС цркви.[14]
Крштење се сматра симболичним за Исусову смрт, сахрану и васкрсење,[15] а такође је симболично за крштеног појединца који одбацује природног или грешног човека и постаје духовно поново рођен као Исусов ученик.
Чланство у цркви светаца последњих дана даје се само крштењем без обзира на то да ли је особа одгајана у цркви или не. Цркве светаца последњих дана не признају крштења других вера као валидна, јер верују да се крштења морају обављати под јединственим ауторитетом цркве. Тако се крштавају сви који у неку од вера светаца последњих дана долазе као преобраћеници, чак и ако су претходно примили крштење у другој вери.
Када врше крштење, свеци последњих дана изговарају следећу молитву пре вршења обреда:
Пошто сам добио задатак од Исуса Христа, ја вас крстим у име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.[16]
Крштења унутар и изван храмова обично се обављају у крстионици, иако се могу обавити у било којој води у коју особа може бити потпуно уроњена. Особа која врши крштење мора тачно да чита молитву и да урони сваки део, уд, косу и одећу особе која се крсти. Ако има грешака, или ако неки део особе која се крсти није потпуно уроњен, крштење се мора поновити. Поред крштеника, крштењу сведоче и два члана цркве како би се уверили да се оно правилно обавља.[17]
Традиционални нормативни процес конверзије у јудаизам (gijur) у трајању од једне, две или више година завршава се ритуалним урањањем у природни ток воде, нпр. река, језеро или микве, све до данашњих дана (Бет-Ел реформска-синагога, Бирмингем, Алабама, 2006).
Обраћење у јудаизам је верско преобраћење нејевреја да постану припадници јеврејске религије и јеврејске етнорелигијске заједнице.[22] Процедура и захтеви за конверзију зависе од спонзорске деноминације. Конверзија у складу са процесом деноминације није гаранција признавања од стране друге деноминације.[22] Формално преобраћење понекад спроводе појединци чије је јеврејско порекло доведено у питање, чак и ако су одгајани као Јевреји, али се заправо не могу сматрати Јеврејима према традиционалном јеврејском закону.[23]
У неким случајевима, особа може одустати од формалног преласка на јудаизам и усвојити нека или сва веровања и праксе јудаизма. Међутим, без формалног преобраћења, многи веома пажљиви Јевреји ће одбацити јеврејски статус преобраћеника.[25]
^http://www.thefreedictionary.com/Monergism and Paul ChulHong Kang, Justification: The Imputation of Christ's Righteousness from Reformation Theology to the American Great Awakening and the Korean Revivals (Peter Lang, 2006), 65.
^Roger E. Olson (2009). Arminian Theology: Myths and Realities. InterVarsity Press.. 18. “Arminian synergism” refers to “evangelical synergism, which affirms the prevenience of grace”.
^„Performing Priesthood Ordinances”, Duties and Blessings of the Priesthood: Basic Manual for Priesthood Holders, Part B, LDS Church, 2000, стр. 41—48
^Bennett, Clinton, ур. (2015). „Glossary”. The Bloomsbury Companion to Islamic Studies (1st изд.). New York and London: Bloomsbury Academic. стр. 330. ISBN9781441138125. OCLC777652885. „'Aqidah – translates as "creed". Technically, the Shahadah (first pillar) is the only obligatory statement of faith in Islam; however, over time a list of six items evolved, the essentials of faith (Iman Mufassal), namely: belief in God, in God's angels, scriptures, messengers, day of judgment, and God's power.”Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
Fletcher, Richard, The Conversion of Europe. From Paganism to Christianity 371–1386 AD. London 1997.
Gaustad, Edwin Scott; Noll, Mark (2003). A Documentary History of Religion in America Since 1877. Wm. B. Eerdmans. ISBN0-80-282230-4.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Kaplan, Steven 1984 Monastic Holy Man and the Christianization of Early Solomonic Ethiopia (in series Studien zur Kulturkunde. ISBN3-515-03934-1.)
Kerenyi, Karl, Dionysus: Archetypal Image of Indestructible Life 1976.
MacMullen, Ramsay. Christianizing the Roman Empire, AD 100 – 400. Yale University Press. ISBN0-300-03642-6.. (paperback, (1986) )
Padberg, Lutz v., (1998): Die Christianisierung Europas im Mittelalter, Stuttgart, Reclam (German)
Thomson, Robert W. (1994). Introduction to Agathangelos. Caravan books. ISBN0-88206-080-5.
Trombley, Frank R., 1993–4. Hellenic Religion and Christianization, c. 370–529. ISBN90-04-09691-4.. 2 vols. Leiden: Brill; reprint (2014)
Vesteinsson, Orri (2000). The Christianization of Iceland: Priests, Power, and Social Change 1000–1300. Oxford:Oxford University Press. ISBN0-19-820799-9..
Hirschkind, Charles (2004). „Civic Virtue and Religious Reason: An Islamic Counter-Public”. Ур.: Drobnick. Aural Cultures. YYZ Books. ISBN0-920397-80-8.Непознати параметар |editor1-first1= игнорисан (помоћ).
The Multiple Nature of the Islamic Da'wa, Egdūnas Račius, Academic Dissertation, October 2004. University of Helsinki, Faculty of Arts, Institute of Asian and African Studies.
Klemm, Verena, and Walker, Paul E. 2011. Code of Conduct: A Treatise on Etiquette of the Fatimid Ismaili Mission. I.B. Tauris.
Saqr, Abdul B. How to Call People to Islam, Trans. Shakil Ahmed. Riyahd: WAMY.
Sookhdeo Patrick, and Murray, Douglas. 2014. Dawa: The Islamic Strategy for Reshaping the Modern World. Isaac Publishing.
Rabbi Steven Carr Reuben and Jennifer S. Hanin (foreword by Bob Saget) Becoming Jewish: The Challenges, Rewards, and Paths to Conversion, Rowman & Littlefield Publishers, 2011, 272 pp. - Jointly written by a rabbi and a convert to Judaism, this book provides a modern, comprehensive overview of the reasons, practices, and results of Jewish conversion. It addresses all denominations of Judaism and covers topics as varied as how to tell family and friends to antisemitism, to pop Kaballah.
Menachem Finkelstein,Conversion: Halakhah and Practice, Bar-Ilan University Press, 2006, 784 pp. - this is the most comprehensive and complete compilation of laws covering giyur in English. Authored by a sitting Israeli judge, this groundbreaking volume examines entire halakhic literature on the subject, from the time of Mishnah and Talmud until today.
Proceedings of the Committee on Jewish Law and Standards of the Conservative Movement 1927–1970, Vol. II, Ed. David Golinkin, The Rabbinical Assembly, 1997
Norman Lamm. Seventy Faces: Divided we stand, but its time to try an idea that might help us stand taller.. Moment Vol. II, No. 6, June 1986 – Sivan 5746
Mayer E. Rabinowitz Comments to the Agunot Conference in Jerusalem, July 1998, and on the Learn@JTS website.
Emmanuel Rackman, letter in Jewish Week 8 May 1997, page 28.
Joseph Soloveitchik (1954). Orthodox, Conservative and Reform Jews in the United States: Second article in a series on Responsa of Orthodox Judaism in the United States.
Jack Wertheimer, Ed., Tradition Renewed: A History of the Jewish Theological Seminary of America, Vol. II, p. 450, 474, JTS, NY, 1997
Rabbi Josef Lifland. Converts and Conversion to Judaism. ISBN965-229-235-4.. Gefen Publishing House.
Dunkelgrun, Theodor; Maciejko, Pawel, ур. (2020). Bastards and Believers: Jewish Converts and Conversion from the Bible to the Present (на језику: енглески). University of Pennsylvania Press. ISBN978-0-8122-5188-3.