Љиљана Благојевић

Љиљана Благојевић
Љиљана Благојевић
Лични подаци
Датум рођења	(1955-11-05)5. новембар 1955. (69 год.)
Место рођења	Београд, НР Србија, ФНР Југославија
Породица
Супружник	Синиша Ковачевић
Деца	Калина Ковачевић
Рад
Активни период	1971−данас
Битна улога	Сјећаш ли се Доли Бел - Доли Бел Докторка на селу - докторка Ана Крај династије Обреновић - Краљица Драга Обреновић Кљун - Марта Бољи живот - Бранка Павловић Будва на пјену од мора - Нађа Бачић Мирис кише на Балкану - Естера Салом
Веза до IMDb-а
Награде Сага Награда Царица Теодора Златна колајна Златна мимоза Златна клапа Награда Политике Златна маслина Награда на ”Љубишиним данима” Награда ”Јоаким Вујић” Арена на филмском фестивалу у Новом Саду Награда на Фестићу Златни беочуг Оскар популарности Велика повеља у Нишу Награда Народног позоришта Награда на Монолог фестивалу у Стокхолму Награда Бора Станковић

Љиљана Благојевић (Београд, 5. новембар 1955) српска је позоришна, филмска и телевизијска глумица.^[1]

Рођена је у Земуну 1955. године. Њени родитељи Владо и Спасенија су из Бијељине, али су се упознали и венчали у Београду. Убрзо су се развели и Љиљана је остала да живи са мајком.

Основну школу и гимназију завршила је у Земуну, а била је и члан дечије глумачке групе коју је при Радио Београду држао Бата Миладиновић. Упркос томе што се глумом бавила одмалена, није имала велику жељу да буде глумица. Након Земунске гимназије уписала је хемију, са циљем да се запосли у "Галеници". После друге године хемије, одлучује да напусти овај факултет и упише глуму.

Факултет драмских уметности, одсек за глуму дипломирала је, са оценом десет, у класи проф. Миленка Маричића. Студирала је заједно са Мирјаном Карановић, Меримом Исаковић и Мимом Караџићем.

На трећој години глуме добија шансу да се појави у филму Бошко Буха, а прву главну улогу остварује 1981. године у филму Емира Кустурице Сјећаш ли се Доли Бел. Упоредо са филмом, дебитује и у позоришту, у почетку као слободан уметник, да би 1996. године постала првакиња драме Народног позоришта у Београду. Пензионисала се крајем 2022. године.^[2]

Удата је за драмског писца и редитеља Синишу Ковачевића са којим има ћерку, глумицу Калину Ковачевић. Заједно са супругом, Љиљана је основала продуцентску кућу „AVE SERBIA“ и била продуцент филмова „Синовци“ и „Маша“, као и серије „Горки плодови“. Оснивач је Одсека за позоришну и филмску уметност на Синергија универзитету у Бијељини, где је предавала глуму, а од школске 2020/21. је редовни професор глуме на Факултету савремених уметности у Београду.

Добитница је најзначајнијих награда и признања на овим просторима, а неке од њих су: Награда Жанка Стокић, Сергеј Бондарчук, Царица Теодора, Награда Јоаким Вујић, Златни беочуг, Златна антена итд.

У позоришту је одиграла преко шездесет улога из класичног и савременог репертоара, а најпознатије су:

• „Лекција” – Ежен Јонеско
• „Велика драма” – Синиша Ковачевић
• „Жак или покорност” – Ежен Јонеско
• „Галеб” – Антон Павлович Чехов
• „Ђенерал Милан Недић” – Синиша Ковачевић
• „Злостављање” – Иво Андрић
• „Неспоразум” – Алберт Ками
• „Љубинко и Десанка” – Александар Поповић
• „Јанез” – Синиша Ковачевић
• „Баш бунар” – Александар Поповић
• „Прљаве руке” – Жан Пол Сартр
• „Ожалошћена породица” – Бранислав Нушић
• „Васа Железнова и други" – Максим Горки
• „Црно млеко” – Василиј Сигарјев

На филму дебитује 1978. године епизодном улогом у филму Бошко Буха, а прву главну улогу остварује 1981. године у филму Емира Кустурице Сјећаш ли се Доли Бел. До сада је снимила више од 50 филмова, за које је награђивана најзначајнијим наградама. Запажене улоге остварила је и у филмовима: Мирис дуња, Свечана обавеза, Лакши случај смрти, Синовци и Завет.

На телевизији дебитује 1982. године главном улогом у серији Докторка на селу. Врхунац своје популарности остварује улогом краљице Драге Машин у ТВ-серији Крај династије Обреновић. Након тога, извесно време не глуми на телевизији, све до серије Горки плодови, чији је један од продуцената и сама била. Поновљени успех доживљава у серијама Мирис Кише на Балкану и Будва на пјену од мора.

• Током снимања серије Докторка на селу, Тома Здравковић, који је писао музику за ту серију, написао је и посветио Љиљани песму "За Љиљану":
• У једној сцени филма Бошко Буха требало је да глумци и статисти пређу преко реке, држећи се за конопац. Међутим, конопац је пукао и речна струја их је све повукла у дубину. На срећу није било повређених, а Љиљани је помогао један статиста.

Добитница је најзначајнијих награда и признања на овим просторима, као што су:

• Награда „Жанка Стокић“ за изузетан допринос филмској, позоришној и телевизијској уметности, 2012. године
• Награда "Царица Теодора" за улогу Рабије Османовић у филму Нож, на Филмском фестивалу у Нишу 1999. године
• „Златна колајна“ на Фестивалу монодраме у Земуну
• „Златна мимоза“ на фестивалу у Херцег Новом
• „Златна клапа“ на фестивалу у Нишу
• „Награда Политике“
• „Златна маслина“ на Интернационалном фестивалу телевизијског стваралаштва у Бару
• Награда на „Љубишиним данима“
• Награда „Јоаким Вујић“
• „Арена“ на филмском фестивалу у Новом Саду
• Прва награда на фестивалу монодраме у Сарајеву
• „Златни беочуг“ за трајни допринос у култури Београда, 2013. године
• Оскар популарности
• Велика повеља у Нишу
• Награда Народног позоришта за најбоље глумачко остварење у позоришној сезони 2001-2002
• Прва награда на „Монолог фестивалу“ у Стокхолму
• Награда „Бора Станковић“ на фестивалу у Врању
• „Златни витез“ за најбољу женску улогу на XVI московском филмском фестивалу
• Најбоља женска улога на IV позоришном фестивалу у Москви
• Награда за најбољег продуцента за филм „Маша“,
• „Златна значка“ за допринос у култури Министарства за дијаспору и Културно просветне заједнице
• Награда за најбоље глумачко остварење на 10. позоришним свечаностима “Жанки у част”
• Награда „Сергеј Бондарчук“ за изузетан допринос светској кинематографији, 2012. године
• "Златна Антена" - Награда за најпопуларнију глумицу у сезони 2011/2012 на другом Фестивалу домаћих играних серија ФЕДИС за улогу Нађе Бачић у серији "Будва на пјену од мора"
• Награда „Витез српске глуме“ - “Витез Србије”, која се додељује истакнутим ствараоцима из различитих области јавног живота (2014)
• Награда за најбољу глумицу на 19. Међународном фестивалу малих сцена и монодраме у Источном Сарајеву, за улогу Босе у представи „Сокин и Босина“ (2014)...

О њој је објављена монографија „Глумачки маратон Љиљане Благојевић” 2022. јер је претходне године добила награду „Павле Вуисић”.^[3][4]

• Љиљана Благојевић на веб-сајту IMDb (језик: енглески) 
• Љиљана Благојевић на сајту Народног позоришта у Београду
• Секретарка вс. Блиц, Глас, Данас: Како упокојити медије Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (7. јануар 2010), Време бр. 439, 20. март 1999.
• Љиљана Благојевић - интервју („Политика“, 6. новембар 2011)
• Љиљана Благојевић - интервју („Вечерње новости“, 6. новембар 2011)
• Могла сам да погинем на снимању - интервју („Блиц“, 8. април 2012)
• Таленат и вода увек нађу пут - интервју („Вечерње новости“, 16. октобар 2012)
• Љиљана Благојевић: Србија заборавља своје хероје („Вечерње новости”, 4. јун 2016)
• Никада нећу бити у лепшим годинама („Политика”, 30. децембар 2017)
• Таленат је као вода – нађе свој пут („Политика”, 11. септембар 2020)
• Љиљана Благојевић о глуми, Павлу Вуисићу... („Вечерње новости”, 8. август 2021)