Поворка џинова и змајева у Белгији и Француској

Поворка џинова и змајева у Белгији и Француској
Поворка џинова и змајева у Белгији и Француској
	Змај Лимесон
Нематеријално културно наслеђе
Регион	Белгија, Француска; (Европа и Северна Америка)
Светска баштина Унеска
Листа уписа	УНЕСКО
Унеско ознака	153; Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства
Датум уписа	2008
Локација уписа	http://www.unesco.org/culture/ich/en/RL/processional-giants-and-dragons-in-belgium-and-france-00153

Поворка џинова и змајева (фр. Géants et dragons processionnels) у Белгији и Француској је скуп фолклорних манифестација које је УНЕСКО уписао на спискове нематеријалног културног наслеђа 2008. године, првобитно проглашених у новембру 2005.^[1]

У случају Белгије, то су свечаности у Дендермондеу (Ros Beiaard Dendermonde), Мехелену (Ommegang van Mechelen), Монсу (Ducasse de Mons, и борба која носи назив „Lumeçon“), Ату (Ducasse d'Ath) и Бриселу (Meyboom). За Француску, ово су празници у Дуеу(светковине Gayant) и Каселу (карневал) и тотемске животиње и њихове прославе у Тараскону и Пезенасу (прве недеље у јулу).

Овај проглас омогућава валоризацију ових популарних фестивала и њихову заштиту.

Џин из поворке је џиновска фигура која представља измишљено или стварно биће. Наслеђена од средњовековних обреда, традиција каже да се он носи и да плеше на улицама током поворки или фестивала. Његова физиономија и величина су променљиви, а давање имена варира у зависности од региона; међу Фламанцима је познат под именом Реузе, међу Пикардима се зове Гајон.

Белгија

Белгија на свом тлу има скоро 1500 џинова. Њихов изглед датира из 15. века; џин из Нивела, који се помиње већ 1457. године, најстарији је познати белгијски џин.^[2] Белгијанци имају и највећег џина у Европи, Жана Турпина из Ниупорта, који прелази 11 метара.

Белгијско културно наслеђе укључује следеће догађаје:

Див Амбиорикс у Ату
Џин из Турнеа, Белгија
Дивови Мејбума из Брисела
Дивови белгијске америчке заједнице у Бриселу, Висконсин

Француска

Див је један од симбола регије Нор Па де Кале. То је предмет културних обичаја предака који се и даље одржавају. Присутан на регионалним фестивалима и догађајима, представља северну заједницу.

Регија тренутно има више од 450 дивова, раширених на целој територији. Ипак постоје динамичније унутар-регионалне зоне, смештене око централних тачака. Фламански део регије је земља џинова; сваки град има једног или више њих. Примери укључују Реузе тату и Реузе маму из Касела, Тисје Тасје у Азебруку, Жана де Бушерона и Ла Бел Хелен у Стенворду, и Тотора из Стенверка. На југу, у региону Лангдок, постоји ждребац Пезенас, а у Прованси змај Тараскон (Bouches-du-Rhône).