Спомнат во списоците на современите историчари Јоанис Васдравелис (Ιστορικά αρχεία Μακεδονίας) и на Клеопатра Полизу-Мамели (Η Ιστορία του Κολινδρού). Го спомнува и археологот Евтерпи Марки, дека учествувал во судска постапка во дворот на црквата „Св. Димитрија Солунски“.[1]
Анонимен
пред 1118 година
Според Теофилакт Охридски. Спомнат во три писма од околу 1080 г. во допис со Теофилакт Охридски.
Во списоците на Емануил Константинидис (Επισκοπικός Κατάλογος Κίτρους) и Јоанис Васдравелис.
Софрониј
Σωφρόνιος
меѓу 1543 и 1560
Дамаскин
Δαμασκηνός
1560/61 – 1565
Лукијан
Λουκιανός
1567 – 1570
Зосим
Ζωσιμάς
1590 - 1607
Во 1607 г. станал солунски митрополит.[3] Според други извори бил китроски владика од 1590 до 1607 г.
Еремија I
Ιερεμίας (Ιερεμίας Α')
1607 – 1612
Според други извори имал два мандата во епархијата, првиот во 1612 г. и по низа непознати епископи (1612-1615) повторно китроски епископ во 1615-1618 г.
Анонимен
1612 – ?
Можеби Еремија II
Еремија II
Ιερεμίας (Ιερεμίας Β')
во 1615 - 1618
Според други извори Еремија Ι имал два мандата во епархијата, првиот во 1612 г. и по низа непознати епископи (1612-1615), повторно бил китроски епископ во 1615-1618 г.[4]
Антим
Άνθιμος
во 1649
Јоаким
Ιωακείμ
1662 – 1679
Атанасиј
Αθανάσιος
1725 – ?
Анонимен
1732 – ?
Анонимен
1759 – ?
Дионисиј
Διονύσιος
1767 – 1769
Според Васдравелис Дионисиос владикувал во 1784 г.
Константиј
Κωνστάντιος
1784 – ?
Игнатиј
Ιγνάτιος
1788 - 1791
Захариј
Ζαχαρίας
1791 – 1801
Според Мамели мандатот му завршил во 1791 г.
Мелетиј Киријакос
Μελέτιος Α' Κυριακός
1812 (или пред 1815) - 21 јули 1821
Седиштето на епархијата низ овие години се префрлило од Китрос во Колиндар. Умрел маченички и бил прогласен за светец.
Кирил Перпирас
Κύριλλος
1821 - 1838
Пред тоа бил јеромонах, а потоа митрополит на Кос. По него е наречена улица во Катерина.
Самуил
Σαμουήλ
1838 – 1840
По него е наречена улица во Катерина.
Мелетиј
Μελέτιος
септември 1840 – 15 октомври 1846[5] или од 1840 до 1846
Григориј II
Γρηγόριος Β'
1846 – 1853
Теоклит I
Θεόκλητος Α'
1853 – 1865
Според Мамели мандатот на Теоклит почнал во 1856 г.
Филарет Византиски
Φιλάρετος ο Βυζάντιος
1865 – 1872
Според Мамели станал владика во 1867 г.
Доротеј
Δωρόθεος
1872 – 1873
Мелетиј II Кавасилас
Μελέτιος Β' Καβάσιλας
1873 – 1875
Николај I Лусис
Νικόλαος Α' Λούσης
1875 – 1878
Според Константинидис Лусис бил китроски епископ од 1875 до 1885 г., а според Мамели — од 1876 до 1878 г.
Јоаникиј Маргаритијадис
Ιωαννίκιος Μαργαριτιάδης
1878 – 1885
Според Васдравелис Маргаритис бил китроски епископ од 1875 до 1878, а според Мамели – од 1878 до 1883 г.
Леонтиј Елевтеријадис
Λεόντιος Ελευθεριάδης
1885 – 1893
Според Мамели бил китроски епископ во периодот 1883 – 1896 г.
Николај II Сакопулос
Νικόλαος Β' Σακκόπουλος
1893 – 1896
Не е спомнат од Константинидис и Мамели.
Теоклит II Папајоану
Θεόκλητος Β' Παπαϊωάννου
1896 – 1904
Последен епископ на Локовската епархија пред да стане китроски епископ.
Партениј Вардакас
Παρθένιος Βαρδάκας
1904 – 1933
последен китроски епископ, прв китроско-катерински митрополит (од 1924 г.)
Константин Коидакис
Κωνσταντίνος Κοϊδάκης
1934 – 1954
Варнава Ѕорѕатос
Βαρνάβας Τζωρτζάτος
1954 – 1985
Агатоник Фатурос
Αγαθόνικος Φατούρος
1985 – 2013
прв со титулата китроско-катеринско-платамонски митрополит
Георгиј Хрисостому
Γεώργιος Χρυσοστόμου
27 февруари 2014 –
Платамонска епископија
Печат на Амвросиј Касарас како платамонски епископИкона на Дионисиј Олимписки
Во 1881 г. Тесалија е одвоена од Отоманското Царство и предадена на Грција со што Платамонската епархија е поделена. Големите села Рапсани и Амбелакија заедно со околните помали села станале дел од грчкиот Лариски округ, но сè до 1899 г. останале во Платамонската епископија. Таа година платамонскиот епископ Амвросиј седнал на митрополитскиот престол во Лариса. Тогаш Платамонската епархија е укината, а Лариската го добила името Лариско-платамонска (Λαρίσης και Πλαταμώνος). Ова име го носела сè до 1977 г. кога е преименувана во Лариско-трновска (Λαρίσης και Τυρνάβου).
Селата што останале во Отоманското Царство — Пурлија, Пантелејмон, Скотина, Лептокарија, Литохоро, Малатрија и Вронду — политички ѝ припаѓале на Катеринската каза, а црковно биле присодеинети кон Локовската епископија, која во 1896 г. е укината и нејзината територија влегла во Китроската епископија.[11]
1857 – 1859, во 1859 г. полјански, подоцна камбаниски и повторно платамонски
Еремија Платамонски
Ιερεμίας
1859 – 1870
Јаков Платамонски
Ιάκωβος
1870 – 1877
Амвросиј Касарас
Αμβρόσιος
1877 – 1899, последен
Парохиски цркви
„Св. Спиридон“ во Кондариотски Колиби.„Св. Пантелејмон“ во Алония.„Св. Ѓорѓи“ во Ганохора.„Успение на пресв. Богородица“ во Елафос.„Сите Светители“ во Ексохи.„Св. Димитриј“ во Карица.„Св. Варвара“ во Кариес.„Св. Илија“ во Каталония.„Св. Архангели“ во Палео Керамиди.„Св. Апостоли“ во Коринос.„Св. Илија“ во Радјани.
↑Κουκουσάς, Βασίλειος (2008). Η επισκοπή Πλαταμώνος, Βιβλιογραφία και προβληματισμοί, in: Πρακτικά του: Γ΄ Επιστημονικό Συνέδριο, Η Πιερία στα βυζαντινά και νεότερα χρόνια (грчки). Κατερίνη: Αριστοτέλειο Πανεπιστήμιο Θεσσαλονίκης, Θεολογική Σχολή, Τμήμα Ποιμαντικής και Κοινωνικής Θεολογίας. стр. 247–258. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)
↑Αμβρόσιος Κασσάρας, επίσκοπος Πλαταμώνος και Λυκοστομίου (1895). Η Επισκοπή Πλαταμώνος (грчки). εν Αθήναις. Занемарен непознатиот параметар |lang-hide= (help)