Југославија је признала ДР Немачку и успоставила дипломатске односе са њом 15. октобра 1957.[1]
Одлука да се призна Источна Немачка натерала је Западну Немачку да примени Халштајнову доктрину по први пут у историји, ограничавајући односе скоро искључиво на област економије на једанаест година (до 1968.) до покретања Остполитик.[2][3] У то време, грађани Југославије били су једна од највећих група Гастарбајтера. У Источном Берлину живела је знатно мања југословенска заједница, углавном као представници дипломатске и економске сарадње.[4] Југославија је признала Источну Немачку као део својих напора да унапреди односе са Совјетским Савезом после Раскола Тито-Стаљин 1948. године. У то време, 1955. године је потписана Београдска декларација и Југославија је вербално подржала совјетску интервенцију у Мађарској 1956. године. Ова подршка је била дијаметрално супротна каснијем снажном противљењу Београдаинвазији Чехословачке од стране Варшавског пакта 1968, што је довело до другог зближавања Југославије и Западног блока.
