Односи Србије и Словачке
![]() Односи Србије и Словачке су инострани односи Републике Србије и Словачке Републике. Поједини српски историчару сматрају да су Срби од свих народа са којима су долазили у контакт имали далеко најбоље односе са Словацима. ИсторијаСрпско-словачки односи тј. сарадња је била нарочито добра у 18. и 19. веку, у областима културе, уметности, трговине, образовања, науке, политике и војске.[1] Током два столећа више од 2500 Срба школовало се на разним универзитетима и вишим високообразовним институцијама у Словачкој, углавном у Братислави, Кошицама и Кежмароку.[1] Истакнути словачки културни и национални делатници Павел Јозеф Шафарик, Јан Колар и Људовит Штур били су активни у културном и политичком животу Србије. Под утицајем и ослањањем на дела српског лингвисте Вука Стефановића Караџића, Павел Јозеф Шафарик и Јан Колар одлучили су да почну сакупљати словачке народне песме. Током читавог 19. века Срби и Словаци су се међусобно подржавали и били активни у ширењу идеја заснованих на словенофилству.[1] Српски аутор и историчар Ристо Ковијанић истраживао је српско-словачке односе више од 50 година и објавио низ радова на ту тему.[1] Оба народа су била под страном окупацијом, тако су Словаци и Срби препознали једни у другима пријатеље и савезнике у борби за независност својих земаља и аутономију језика и словенске културе.[1] Историчар и стручњак за српско-словачке односе Небојша Кузмановић закључује да су Срби имали најбоље односе са Словацима од било које етничке групе са којом су се Срби сусретали током своје историје.[1] Билатерални односи![]() Обе земље су успоставиле директне дипломатске односе 1993. Србија има амбасаду у Братислави. Словачка има амбасаду у Београду. Словачка је међу неколико чланица НАТО и ЕУ, које нису признале независност Косова и Метохије. Словачка је гласала против пријема Косова у УНЕСКО 2015. Посете
Економски односи
Дипломатски представнициУ Београду
У Братислави
Види још
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia