Односи Србије и Белорусије
Односи Србије и Белорусије су инострани односи Републике Србије и Републике Белорусије. ![]() Билатерални односиЗванични дипломатски односи су успостављени 1994. године.[1] Политички односиДипломатски односи између Републике Белорусије и Савезне Републике Југославије (СРЈ), чију је цесију од фебруара 2003. године преузела Србија и Црна Гора, а од јуна 2006. године – Република Србија, успостављени су 15. новембра 1994. године. Амбасада Републике Белорусије у Београду отворена је у новембру 1996. године. Те исте године отпочела је са радом и Амбасада СРЈ у Минску. У марту 1996. године Председник Југославије Зоран Лилић био је у званичној посети Белорусији, кад је потписан Споразум о пријатељству и сарадњи. Председник Републике Белорусије Александар Лукашенко четири пута је био у посети Србији – у званичној посети у јануару 1998. године и радним посетама у априлу 1999. године (током НАТО агресије против СРЈ) и у марту 2009. године, и у јуну 2014. је одржана званична узвратна посета Србији. Председници Југославије и Србије су били у посети Белорусији 1996, 2013. и 2015. године. Озбиљан импулс развоју билатералних односа дала је званична посета Председника Србије Томислава Николића Минску у марту 2013. године, када су Председници потписали заједничку изјаву у којој су утврђени ставови у вези са кључним питањима сарадње Белорусије и Србије у билатералном и вишестраном формату. Т.Николић је поново посетио Белорусију у новембру 2015. године када је одржана званична узвратна посета. Састанци министара спољних послова одржани су у августу 2012. године у оквиру Самита Покрета несврстаних у Техерану и у марту 2013. године у Минску у оквиру посете на највишем нивоу. Током посете Министра иностраних послова СРЈ Белорусији у марту 1999. године потписан је споразум о безвизном режиму. У јулу 2013. године је први пут у званичну посету Србији долазио Министар иностраних послова Белорусије. У децембру 2014. године је реализована званична узвратна посета шефа МСП Србије Белорусији. У 2015. години у контексту тога што је Србија председавала у ОЕБС-у шеф српског Министрства спољних послова посетио је Минск (јул 2015. године), шеф белоруског Министарства иностраних послова Београд (децембар 2015. године). У скупштини Белорусије и Србије формиране су групе пријатељства и сарадње на чијем су челу сенатор Владимир Сењко и народни посланик Драгомир Карић . У јуну 2015. године је реализована званична посета председнице Народне скупштине Србије Белорусији. Маја Гојковић се састала с Председником Белорусије, челницима Народне скупштине Белорусије. Потписан је меморандум о сарадњи два парламента. У јуну 2016. године градоначелник Београда Синиша Мали посетио је Минск на челу делегације српских бизнисмена, предузетника, културних и спортских радника. У септембру 2016. године планира се одржавање наредне рунде међуресорских консултација.[2][3] У јануару 2017. председник Владе Републике Србије Александар Вучић посетио је Белорусију. У децембру 2019. председник Белорусије Александар Лукашенко посетио је Србију. КосовоБелорусија заузима доследан став у вези с непризнавањем једнострано проглашене независности Косова и подржава територијални интегритет Републике Србије.[2] Белорусија је гласала против пријема Косова у УНЕСКО 2015.[4] ПомоћБелорусија је послала хуманитарну помоћ СРЈ током НАТО бомбардовања 1999. и Србији током великих поплава 2014. године.[5] Поред овога, Белорусија је 2021. поклонила Србији четири војна авиона МиГ-29.[6] Санкције2020. и 2021. године Србија се делимично ускладила са санкцијама ЕУ против Белорусије (Декларација о председничким изборима у Белорусији и санкције везане за белоруске авио-компаније). Белорусија је почетком 2022. на ово одговорила увођењем забране увоза прехрамбених производа из Србије.[7] Економски односи
Србија и Белорусија имају потписан Споразум о слободној трговини, који омогућава несметани пласман заједничких производа на тржишта Русије и Казахстана.[1] Дипломатски представнициУ Београду![]()
Српски бизнисмен Драгомир Карић почасни је конзул Републике Белорусије у Београду.[11] У Минску
Види јошРеференце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia