Односи Србије и Индонезије
Односи Србије и Индонезије су инострани односи Републике Србије и Републике Индонезије.
Историја односа
Односи Југославије и Индонезије
Сукарно, лидер Индонезије, 19.1.1958, хотел Метропол у Београду
ФНР Југославија је признала ову земљу 1. фебруара 1950.[1] Тито је посетио Индонезију и дочекао нову годину 1959.
Билатерални односи
Дипломатски односи са Индонезијом су успостављени 1954. године.[2]
Индонезија није признала једнострано проглашење независности Косова. Индонезија је гласала против пријема Косова у УНЕСКО 2015.
Економски односи
У току 2021. робна размена износила је више од 93 милиона долара (извоз из РС 9,14 а увоз 84,1 милион УСД).
2020. године извоз из Србије у Индонезију је износио 7,3 млн долара а увоз 74,1 млн УСД.
2019. робна размена је износила 70,34 милиона долара од чега је извоз из РС 6,34 милиона долара, а увоз 64 милиона УСД.[3][4]
Дипломатски представници
У Београду
Бунтариан, отправник послова, 1955. - 1956.
др Сударсон, амбасадор, 1956. - 1959.
Р. А. Асмаун, амбасадор, 1959. - 1964.
Раден Субијакто, амбасадор, 1964. - 1966.
Раден Сухади, амбасадор, 1966. - 1968.
Абдулах Камил, амбасадор, 1968. - 1971.
Рустам Супардјо, амбасадор, 1971. - 1972.
Ахмад Кемал Идрис, амбасадор, 1972. - 1976.
Мохамад Исхак Дјуарса, амбасадор, 1976.
Кун Дјелани, амбасадор, 1977. - 1980.
Рахмад Аденан, амбасадор, 1980. - 1984.
Р. М. Јоно Хатмодјо, амбасадор, 1984. - 1988.
Атвар Нурхади, амбасадор, 1988. - 1992.
Сандјото Памунгкас, амбасадор, 1992.
Сламет Будијади, отправник послова, 1992. - 1995.
Вибово Аријади, отправник послова, 1995. - 1999.
Алојсијус Бунтарман, отправник послова, 1999. - 2002.
Ладјурис, амбасадор, 2002. - 2005.
Сутади Хадивијото, отправник послова, 2005. - 2007.
Мухамад Абдух Далимунте, амбасадор, 2007. - 2010.
Семуел Самсон, амбасадор, 2011. - 2014.
Хари Кандуа, амбасадор, 2015. - 2019.
Мохамад Чандра Видија, амбасадор, 2019. -
У Џакарти
Амбасада Републике Србије у Џакарти (Индонезија) радно покрива Филипине[5], Вијетнам[6], Тајланд[7], Малезију[8], Камбоџу[9], Сингапур[10] и Брунеј.[11]
Радослав Брзић, привремени отправник послова, 1955. - 1957.
Стане Павлич, амбасадор, 1957. - 1961.
Алеш Беблер, амбасадор, 1961. - 1963.
Фрањо Кнебл, амбасадор, 1963. - 1965.
Будимир Лончар, амбасадор, 1965. - 1969.
Виктор Репич, амбасадор, 1969. - 1973.
Паун Шербановић, амбасадор, 1973. - 1977.
Златан Сажунић, амбасадор, 1977. - 1981.
Миодраг Трајковић, амбасадор, 1981. - 1986.
Ђорђе Јаковљевић, амбасадор, 1986. - 1989.
Вјекослав Копривњак, амбасадор, 1989. - 1992.
Милош Бељић, амбасадор, 1992. - 1993.
Ненад Зиројевић, отправник послова, 1993. - 1997.
Душан Стојковић, отправник послова, 1997. - 2000.
Илија Јанковић, отправник послова, 2000. - 2001.
Вељко Чагоровић, амбасадор, 2001. - 2003.
/ Зоран Казазовић, амбасадор, 2004. - 2011.
Јован Јовановић, амбасадор, 2012. - 2014.
Слободан Маринковић, амбасадор, 2016. -
Референце
Литература
Спољашње везе
|