Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе. Односи су успостављени 19. априла 1841. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 km.
Историја односа
Румунија је земља са којом Србија има традиционално добре односе. Две српске краљице су биле румунског порекла, краљица Наталија и краљица Марија.
Србија и Румунија су заједно добиле међународно признање независности 13. јула 1878. као резултат рата са турском и Берлинског конгреса.
Друго заседање сталног савета Мале Антанте се одржао у Румунији у Синаји 1933. трајало је четири дана од 24. до 29. септембра, а на последњој седници узели су учешћа и југословенски и румунски краљеви.
Други светски рат
За време Другог светског рата, Румунија је била чланица Силе Осовина, али није то искористила за територијално проширење на уштрб Србије. Немачке јединице су ушле у Румунију 1941. и користе земљу као платформа за инвазију Југославије и Совјетског Савеза. Августа 1944. преко Румуније јединице Совјетског Савеза су дошле у Југославију.
Период заоштрених односа представља криза Информбироа настала после Резолуције Информбироа донете на заседању Информбироа у Букурешту 28. јуна 1948. Али су се касније односи нормализовали и почело се са спровођењем неких од заједничких капиталних пројеката (види Хидроелектрана Ђердап).
Модерни односи
За време распада СФРЈ, Румунија је била суздржана и ни на који начин није отежавала кризу у региону. Након 2000, односи постају интензивнији и разноврснији.
Румунија није признала једнострано проглашење независности Косова и као таква је међу неколико чланица НАТО и ЕУ.
У Србији живи око 30.000 Румуна, а у Румунији око 25.000 Срба.
Отворена питања
Питање статуса и националне припадности Влаха у источној Србији.
Румунија је значајан економски партнер Републике Србије и показује стални интерес за реализацију економских и инфраструктурних пројеката.
У 2007. години је спољнотрговинска размена била укупно 692 милиона долара, од чега је извоз Р. Србије у Румунију чинио 265 милиона, а увоз 427 милиона УСД.
У 2012. години је настављен позитиван тренд раста робне размене која је укупно износила 1,729 милијарде УСД, од чега је српски извоз у Румунију био 905 милиона, а увоз из Румуније 824 милиона долара.
У 2018. укупна робна размена вредела је 1,853 милијарде долара. Извоз из наше земље био је 1,141 милијарде, а увоз 712 милиона УСД.
У 2019. години размењено је укупно роба вредних 1,969 милијарди УСД. Извоз из РС износио је 1,149 милијарде, а увоз 817 милиона долара.
У 2020. години спољнотрговинска размена била је укупно 2,095 милијарде долара. Из Србије је извезено роба вредних 1,271 милијарду, а увезено за 824 милиона УСД.[1][2]
Међународне организације
Организације у којима су обе државе имају чланство:
Партизанска страна је у јесен 1944. преузела југословенско представништво у Румунији, па је 1. октобра 1944. члан АВНОЈ-а Никола Петровић добио пуномоћје да у име НКОЈ-а заступа интересе Југославије у Румунији. Како је Румунија била поражена земља, то Југославија у њој није одмах обновила рад дипломатског представништва, већ је установила политичко представништво, на чијем је челу током 1945. био Никола Груловић.[5]
Александар Авакумовић, амбасадор, 1940 — 1941.
Јован Дучић, посланик, 1937 — 1940. (постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора у Букурешту)
Један од експоната Националног музеја историје у Букурешту јесте позлаћена сабља коју је кнез Михаило поклонио румунском владару А. Ј. Кузи са урезаном посветом: Поузданом пријатељу у несигурним временима.
Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
