Односи Србије и Чешке

Односи Србије и Чешке су инострани односи Републике Србије и Чешке Републике.

Историја односа

Први светски рат

Током Првог светског рата чешке земље биле су у саставу Аустроугарске. Чеси су тако регрутовани у састав аустроугарске војске. Међутим, нарочито на руском и балканском фронту, војници су често прелазили на страну савезника (нпр. у Церској бици - Спомен-костурница на Церу). Под руководством Националног савета Чехословачке и будућег председника Чехословачке Томаша Гарика Масарика формиране су Чехословачке легије, које су се бориле против централних сила. Више од 90.000 чешких и словачких добровољаца тако се у Русији, Француској и Италији борило за ослобођење чешких и словачких земаља.

Србија и Чешка имају богату историју преко чешких архитекти који стварају у Србији и касније Југославији, као и грађана Србије који су студирали у Чешкој, попут Момира Коруновића.^[2]

Односи Југославије и Чехословачке

Краљевина СХС и Чехословачка Република су 14. августа 1920. у Београду потписали уговор о одбрамбеном савезу.^[3] Током 74 године историје заједничког постојања велики број студената из Југославије студирао је у Чехословачкој, махом на универзитетима у Прагу.

Чешки дом у улици Светозара Марковића 79 у Београду, подигли су београдски Чеси 1928. године.^[4]

Односи СР Југославије и Чешке

Чешка је постала део НАТО пакта 12. марта 1999. заједно са Пољском и Мађарском у првом проширењу чланства НАТО пакта од пада комунизма (24. марта је почело бомбардовање СРЈ).

Чешка је постала део ЕУ 2004.

Билатерални односи

Званични дипломатски односи су успостављени 1918. године.^[5]

Косово

Чешка република је признала једнострано проглашење независности Косова.

Чешки председници Вацлав Клаус (2003-2013) и Милош Земан (од 2013) су јавно против независности Косова са ставом да неће допустити да Чешка шаље свог амбасадора у Приштину (Чешка у Приштини има отправника послова).

Чешка је гласала за пријем Косова у УНЕСКО 2015.

Министар спољних послова Србије, Ивица Даџић, деветнаестог децембра 2022. изјавио је да Чешка све док је председавајућа у ЕУ, неће стављати у процедуру захтев Косова за чланство у ЕУ, већ ће само о пријему захтева обавестити чланице.^[6]

Посете

Међусобне посете шефова држава, председника влада и парламента (од 2010. године).

Председник Представничког дома Парламента Чешке Републике Радек Вондрачек (чеш. Radek Vondráček)је посетио Републику Србију крајем 2019.
Председник Р. Србије Александар Вучић учествовао је крајем 2019. на самиту земаља Вишеградске четворке у замку Лани у истоименом месту у Чешкој.
Председница Владе Р. Србије Ана Брнабић посетила је Чешку крајем 2019.
Председник Чешке Милош Земан боравио је у званичној посети Србији крајем 2019.
Председница Владе Р. Србије Ана Брнабић посетила је Чешку 10. децембра 2018.^[7]
Председник Р. Србије Томислав Николић је посетио Чешку Републику 29. и 30. новембра 2016. године.^[7]
Председник Представничког дома Парламента Чешке Републике Јан Хамачек је посетио Републику Србију 23. и 24. новембра 2016. године.^[8]
Председник Владе Чешке Бохуслав Соботка посетио је Србију 1. и 2. септембра 2015.
Председник Чешке Милош Земан боравио је у званичној посети Србији од 1. до 3. априла 2014.
Председник Владе Србије Александар Вучић посетио је Чешку 30. и 31. октобра 2014.
Председник НС РС Маја Гојковић посетила је Чешку 7. и 8. октобра 2014.
Председник Владе Чешке Петр Нечас је боравио у званичној посети Србији 17. децембра 2012.
Председник Чешке Вацлав Клаус посетио је Србију јануара 2011.
Председник Р. Србије Борис Тадић посетио је Чешку Републику 29. августа 2011.
Председник Владе Р. Србије Мирко Цветковић посетио је Чешку Републику 15. и 16. новембра 2010.^[5]
Председмол Чешке посетио је Београк крајем јануара 2023.^[9]
Премијер Чешке Петра Фијалу посетио је Београд 6. новембра 2024.^[10]

Економски односи

У 2020. години робна размена износила је преко 1,30 милијарде долара , од чега је извоз Србије износио 728,1 милион УСД, док је увоз био 603,2 милиона.
У 2019. укупна робна размена је вредела 1,32 милијарду УСД. Извоз из наше земље био је 652 милиона, а увоз 675 мил. долара.
У 2018. години размењено је укупно роба вредних 1,23 милјарде долара. Из РС извоз је износио 578 милиона, а увоз 652 мил. УСД.
У 2012. робна размена износила је збирно 558 милиона УСД. Од тога, извоз Србије био је 170 милиона, док је увоз био 388 мил. долара.
У 2007. години размењено је укупно роба вредних 427 милиона долара. Извоз из наше земље изосио је 119 милиона, а увоз 308 мил. УСД.^[11]^[12]

Дипломатски представници

У Београду

Дипломатски представници Чешке Републике у Београду

Амбасада Чешке у Београду

Томаш Кухта (Tomaš Kuchta), амбасадор, 2018. -
Ивана Хлавсова (Ivana Hlavsová), амбасадор, 2014. - 2018.
Хана Хубачкова (Hana Hubáčková), амбасадор, 2008. - 2013.
Иван Јестраб (Ivan Jestřáb), амбасадор, 2004. - 2008.
Јудита Штјоурачова (Judita Šťouračová) 2000. - 2004.
Иван Бушњак (Ivan Bušniak), 1995. - 2000.
Јозеф Хејсек (Josef Hejsek), vršilac dužnosti, 1993. - 1995.

Дипломатски представници Чехословачке у Београду, после Другог светског рата

Фрањтишек Липка (František Lipka), амбасадор, 1990. - 1993.
Јан Хусак (Ján Husák), амбасадор, 1986. - 1990.
Бохумил Шимачек (Bohumil Šimaček),амбасадор, 1982. - 1986.
Олдржих Павловски (Oldřich Pavlovský), амбасадор, 1975. - 1982.
Јозеф Налепка (Jozef Nálepka), амбасадор, 1969. - 1975.
Ото Кличка (Otto Klička), амбасадор, 1968. - 1969.
Ладислав Симович (Ladislav Šimovič),амбасадор, 1966. - 1968.
Антоњин Кроужил (Antonín Kroužil), амбасадор, 1962. - 1966.
Бедрђих Швестка (Bedřich Švestka), амбасадор, 1960. - 1962.
Вилем Питхарт (Vilém Pithart), амбасадор, 1954. - 1960.
Јиржи Тауфер (Jiří Taufer), амбасадор, 1948. - 1954.
Јозеф Корбел (Josef Korbel), амбасадор, 1945. - 1948.

Дипломатски представник Чехословачке код југословенске владе у егзилу

Јарослав Липа (Jaroslav Lípa), посланик, 1941. - 1945.

Дипломатски представниви Чехословачке у Београду, пре Другог светског рата

Јарослав Липа (Jaroslav Lípa), изасланик, 1938. - 1939.
Вацлав Гирза (Václav Girsa), 1935. - 1938.
Павел Велнер (Pavel Wellner), 1933. - 1935.
Роберт Флидер (Robert Flieder), 1930. - 1933.
Јан Шеба (Jan Šeba), посланик, 1923. - 1930.
Антонин Калина (Antonín Kalina), изасланик, 1919. - 1923.

У Прагу

Дипломатски представници Србије у Прагу

Берислав Векић, амбасадор, 2021. -
Вера Маврић, амбасадор, 2014. - 2020.
Маја Митровић, амбасадор, 2010. - 2013.
Владимир Вереш, амбасадор, 2006. - 2010.

Дипломатски представници СРЈ и СЦГ у Прагу

Александар Илић, амбасадор, 2001. - 2005. (Амбасадор СР Југославије и Србије и Црне Горе)
Ђоко Стојичић, амбасадор, 1994. - 2001.

Дипломатски представници СФРЈ у Прагу

Станислав Стојановић, амбасадор, 1989. -
Душан Родић, амбасадор, 1985. - 1989.
Трајко Липковски, амбасадор, 1982. - 1985.
Мишо Влаховић, 1978. - 1982.
Милан Венишник, амбасадор, 1974. - 1978.
Љубо Бабић, амбасадор, 1969. - 1974.
Трпе Јаковлевски, амбасадор, 1965. - 1969.
Никола Вујановић, амбасадор, 1961. - 1965.
Јакша Петрић, амбасадор, 1958. - 1961.
Марко Никезић, амбасадор, 1956. - 1958.
Иво Вејвода, амбасадор, 1955. - 1956.
Маријан Стилиновић, амбасадор, 1948. - 1954.
Дарко Чернеј, амбасадор, 1945. - 1948.

Дипломатски представник Краљевине Југославије код чехословачке владе у егзилу

Вечеслав Вилдер, посланик

Дипломатски представници Краљевине Југославије у Прагу

Мита Димитријевић, посланик
Василије Протић, посланик, 1935. - 1939.
Миодраг Лазаревић, краљевски посланик
Првислав Грисогоно, посланик, 1931. - 1935.
Алберт Крамер, посланик, 1931.
Петар Пешић, посланик, 1930. - 1931.
Бранко Лазаревић, посланик, 1926. - 1929.
Љубомир Нешић, посланик, 1923. - 1926.
Богумил Вошњак, посланик, 1921. - 1923.
Иван Хрибар, посланик, 1919. - 1921.

Види још

Референце

^ Српски пасоши Томаша Масарика, РТС, 8/10/2012
^ „Projekat Marina Dorćol: Češko-srpske arhitektonske veze”. Gradnja (на језику: српски). 2021-06-11. Приступљено 2021-06-13.
^ „УГОВОР О ОДБРАМБЕНОМ САВЕЗУ ИЗМЕЂУ КРАЉЕВИНЕ СХС И РЕПУБЛИКЕ ЧЕХОСЛОВАЧКЕ, Београд, 14. август 1920.”. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 19. 06. 2017.
^ Мучибабић, Далиборка. „Чешки дом у својој згради није свој на своме”. Politika Online. Приступљено 2021-06-14.
^ ^а ^б „Билатерални односи са Чешком”. Архивирано из оригинала 14. 02. 2015. г. Приступљено 14. 02. 2015.
^ Republika (2022-12-19). „ČEŠKA NEĆE STAVITI ZAHTEV KOSOVA ZA ČLANSTVO U EU U PROCEDURU! Dačić o najavama: Ta odluka neće imati konsenzus!”. Republika.rs | Srpski telegraf (на језику: српски). Приступљено 2022-12-19.
^ ^а ^б Билатерални односи на страници Амбасаде Чешке републике у Београду (језик: српски) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (25. април 2020), Приступљено 25. април 2020.
^ [1]Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. фебруар 2015) Билатерални односи са Чешком, на страници Министарства спољњих послова Р. Србије (језик: српски), Приступљено 25. април 2020.
^ „Predsednik Miloš Zeman posetio Beograd i ponovo otvorio Češki dom”. mzv.gov.cz (на језику: српски). Приступљено 2024-11-06.
^ Tanjug (2024-11-06). „Premijer Češke stigao u Srbiju: Vučević ga dočekao ispred palata "Srbija"”. Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-11-06.
^ „Serbia Exports to Czech Republic”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 1. 1. 2022.
^ „Serbia Imports from Czech Republic”. TRADING ECONOMICS. Приступљено 1. 1. 2022.

Литература

Dimić, Ljubodrag (2005). „Pogled iz Beograda na Čehoslovačku 1968. godine” (PDF). Tokovi istorije (3-4): 205—232.
Димић, Љубодраг (2017). „Југословенско-чехословачке културне везе (1918-1938): Прокламовано и стварно”. Od Moravy k Moravě: Од Мораве до Мораве. 3. Brno-Нови Сад: Matice moravská, Матица српска. стр. 291—308.
Радојевић, Мира (2006). „Српско-чешка сарадња у Првом светском рату”. Studia Balcanica Bohemo-Slovaca. 6. Brno: Matice moravská. стр. 281—298.
Радојевић, Мира (2011). „Српско-чешка сарадња током Другог светског рата”. Од Мораве до Мораве: Из историје чешко-српских односа. 2. Нови Сад-Brno: Матица српска, Matica moravská. стр. 141—159.
Радојевић, Мира (2017). „Чешке теме у Српском књижевном гласнику (1920-1938)”. Od Moravy k Moravě: Од Мораве до Мораве. 3. Brno-Нови Сад: Matice moravská, Матица српска. стр. 237—259.