Односи Србије и Уједињеног Краљевства

Односи Србија-Уједињено Краљевство

Уједињено Краљевство	Србија

Односи Србије и Уједињеног Краљевства су инострани односи Републике Србије и Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске.

Британска дипломатија је, као и остале европске велике силе, од 30–их година 19. века, покушавала да утиче на односе између Србије и Порте. Први британски дипломата који је посетио Србију био је писац и публициста Дејвид Уркварт, истакнути туркофил и русофоб. Дејвид Уркварт је посетио Кнежевину Србију 1832, 1834. и 1837. године и упознао се са кнезом Милошем и његовом политиком.

Британски конзули у Србији од 1837. су имали много мање утицаја него аустријски и руски конзули. У Цариграду, међутим, британски амбасадор имао је, после Кримског рата (1853 – 1856), пресудни утицај. Зато су главну дирекцију спољној политици Велике Британије према Србији давали британски амбасадори у Цариграду. У време друге владавине кнеза Милоша (1858 – 1860) и почетком владавине кнеза Михаила (1860 – 1868), до 1865. године, то је био сир Хенри Булвер.^[1]

На Берлинском конгресу 1878. Британија стаје на страну очувања Османског царства где год је то могуће^[2]

Лондонска конференција (1912—1913) је сазвана у децембру 1912. због успјеха чланица Балканског савеза у борбама против Османског царства током Првог балканског рата, а завршава се 30. маја 1913. године, кад је потписин Лондонски споразум (1913).

Уједињено Краљевство је објавило рат Аустроугарској 12. августа 1914.

У време Другог светског рата у Лондону су се налазили Краљ Петар II и Влада Краљевине Југославије у егзилу.

Проглашење ФНРЈ, 29. новембра 1945. било је дипломатским путем нотификовано свим државама. ФНРЈ је британска влада признала 22. децембра 1945.

Тито је посетио Лондон у броду Галеб 1953.

Британски престолонаследник принц Чарлс (који ће касније постати краљ Чарлс III) је посетио Југославију 1978.

Премијер Маргарет Тачер је посетила Југославију септембра 1980.

Британска влада је најагресивније подржавала противправну НАТО агресију на СРЈ.^[3]

Србија и Уједињено Краљевство су успоставили званичне дипломатске односе 1837. године.^[4]

Уједињено Краљевство је гласало за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.

• Државни секретар за иностране послове Борис Џонсон је посетио Србију новембра 2016.
• Британски престолонаследник принц Чарлс и његова супруга војвоткиња од Корнвола су боравили у посети Србији марта 2016.
• Државни секретар за иностране послове Филип Хамонд је посетио Србију 15. јануара и 8. октобра 2015.
• Државни секретар за иностране послове Вилијам Хејг је био у радним посетама Србији августа 2010, октобра 2012. и маја 2013.
• Јула 2012, председник Р. Србије Томислав Николић је посетио Лондон приликом отварања Олимпијских игара.
• Новембра 2011, председник Р. Србије Борис Тадић је био у посети Уједињеном Краљевству.
• МСП Вук Јеремић је посетио УК септембра 2007, јуна и децембра 2009, јуна и новембра 2010, новембра 2011. те јула 2012.

• Током 2020, остварен је извоз од 333 и увоз од 271 милиона америчких долара, укупно 603.^[5][6]
• У 2019. извезено је робе вредне 364 а увезено за 260 милиона УСД, укупно 624.
• Током 2018, остварен је извоз од 319 и увоз од 293 милиона америчких долара, 612.

° Едвард Фергусон, амбасадор, 2023.

° Доминик Отвеј, заменик амбасадора, 2022.

• Шан Меклауд, амбасадорка, 2019-2023.
• Трејси Галагер, заменица амбасадорке, 2019-2023.

• Денис Киф, амбасадор, 2014 – 2019.^[7][8]
• Дејвид Мекфарлан, заменик амбасадора, 2013–2014.
• Мајкл Девенпорт, амбасадор, 2011 – 2013.
• Бил Лонгхерст, заменик амбасадора, 2010 – 2012.
• Стивен Вордсворт, амбасадор, 2007 – 2010.
• Дејвид Меклрој, заменик амбасадора, 2006 – 2007.
• Дејвид Гауан, амбасадор, 2003 – 2006.
• Сара Прајс, отпр. послова, 2003.
• Чарлс Крофорд, амбасадор, 2001 – 2003.
• Дејвид Ландсман, отпр. послова, 2000 – 2001.
• Брајан Донели, амбасадор, 1997 – 1999.
• Ајвор Робертс, отпр. послова, 1994 – 1995. а потом и амбасадор, 1995 – 1997.
• Питер Хол, амбасадор, 1989 – 1992.
• Ендру Вуд, амбасадор, 1985 – 1989.
• Кенет Скот, амбасадор, 1982 – 1985.
• Едвин Боланд, амбасадор, 1980 – 1982.
• Роберт Фарвхартсон, амбасадор, 1977 – 1980.
• Дагалд Стјуарт, амбасадор, 1971 – 1977.
• Теренс Гарви, амбасадор, 1968 – 1971.
• Данкан Вилсон, амбасадор, 1964 – 1968.
• Мајкл Кресвел, амбасадор, 1960 – 1964.
• Џон Волтер Николс, амбасадор, 1957 – 1960.
• Френк Робертс, амбасадор, 1954 – 1957.
• Ајво Малет, амбасадор, 1951 – 1954.
• Чарлс Пик, амбасадор, 1946 – 1951.
• Ралф Стивенсон, посланик, 1943 – 1946.
• Џорџ Вилијам Рендел, посланик, 1941 – 1942. а потом и амбасадор, 1942 – 1943.
• Роналд И. Кембел, посланик, 1939 – 1941.
• Роналд Х. Кембел, послник, 1935 – 1939.
• Невил Хендерсон, посланик, 1929 – 1935.
• Хауард Кенард, посланик, 1925 – 1929.
• Олбан Јанг, посланик, 1919 – 1925.
• Чарлс Луис дес Грац, посланик, 1914 – 1919.
• Ралф Пеџет, посланик, 1910 – 1913.
• Џејмс Вајтхед, посланик, 1906 – 1910.

После убиства краља Александра и краљице Драге 29. маја 1903, британска влада је одлучила да повуче Џорџа Бонама, свог посланика у Београду и прекине дипломатске односе са Србијом. Пошто је нова српска влада Николе Пашића пензионисала петорицу официра завереника, дипломатски односи су обновљени именовањем британског посланика у Београду на трогодишњицу њиховог прекида, 29. маја 1906.

• Френсис Барт Џорџ Бонхам, посланик, 1900 – 1903.
• Роналд Д.Г. Мекдоналд, заменик конзула, 1892 – 1893. а потом и конзул, 1898 – 1900.
• Едмунд Даглас Фејн, посланик, 1893 – 1898.
• Фредерик Роберт Синџон, посланик, 1888 – 1890, а затим само генерални конзул, 1890 – 1892.
• Џорџ Виндам, министар резидент, 1885 – 1886. а потом и посланик, 1886 – 1888.
• Сидни Локок, мин. резидент, 1881 – 1885.
• Џералд Френсис Гулд, мин. резидент, 1879 – 1881.
• Виљем Артур Вајт, агент и ген. конзул, 1875 – 1879.
• Џон Август Лонгворт, ген. конзул, 1860 – 1875. и агент, 1869 – 1875.
• Роберт Булвер Литон, ген. конзул, 1860.
• Томас де Греније де Фонбланк, ген. конзул, 1842 – 1859. (Почетком 1860. године британски конзул Фонбланк се разболео и изненада умро.)

Британија после повлачења конзула Хоџиза није имала представника у Србији све до 1842. године.

• Џорџ Лојд Хоџиз, конзул, 1837 – 1839.

Амбасада Републике Србије у Лондону (Велика Британија) радно покрива Ирску.^[9]

• Александра Јоксимовић, амбасадор, 2019 –
• Наташа Марић, отправник послова, 2017 – 2018.
• Огњен Прибићевић, амбасадор, 2013 – 2017.
• Дејан Поповић, амбасадор, 2009 – 2013.
• Драган Жупањевац, отпр. послова, 2007 – 2009.
• Ђоко Трипковић, отпр. послова, 2006. -
• Драгиша Бурзан, амбасадор, 2004 – 2006.
• / Владета Јанковић, амбасадор, 2001 – 2004.
• Милош Радуловић, 1996 – 1999.
• Радојко Богојевић, отпр. послова, 1993 – 1996.
• / Светозар Рикановић, 1989 – 1993.
• Митко Чаловски, 1985 – 1989.
• Драги Стаменковић, 1981 – 1985.
• Живан Берисављевић, 1976 – 1981.
• Богдан Орешчанин, 1973 – 1976.
• Добривоје Видић, 1970 – 1973.
• Иво Сарајчић, 1966 – 1970.
• Александар Демајо, отпр. послова, 1965 – 1966.
• Срђа Прица, 1960 – 1965.
• Иво Вејвода, 1956 – 1960.
• Владимир Велебит, 1952 – 1956.
• Јоже Брилеј, 1950 – 1952.
• Обрад Цицмил, 1948 – 1950.
• / Љубо Леонтић, 1945 – 1948.
• Владимир Рибарж, отпр. послова, 1944 – 1945.
• Богољуб Јевтић, 1943 – 1944. (први у рангу амбасадора)
• Владимир Милановић, отпр. послова, 1941 – 1943.
• Иван Суботић, 1939 – 1941.
• Драгомир Касидолац, 1937 – 1939.
• Славко Ј. Грујић, 1935 – 1937.
• Ђорђе Ђурић, 1931 – 1935.
• Божидар Пурић, отпр. послова, 1931.
• Ђорђе Ђурић, 1925 – 1931.
• Ђорђе Тодоровић, отправник послова, 1924 – 1925.
• Михаило Гавриловић, 1919 – 1924.
• Јован М. Јовановић Пижон, 1916 – 1918.
• Матеја Бошковић, 1914 – 1916.
• Славко Грујић, отпр. послова, 1908 – 1914.
• Михаило Милићевић, 1906 – 1908.

На дужности незваничног отправника послова у Лондону А. Јовичић је био до јула 1906.

• Чедомиљ Мијатовић, 1902 – 1903.
• Михаило Милићевић, 1902.
• Сима Лозанић, 1900 – 1902.
• Чедомиљ Мијатовић, 1895 – 1900.

Почетком 1889. Намесништво је донело одлуку да, из финансијских разлога, затвори Посланство и премести га у Париз. Александар Јовичић на месту отправника послова у Лондону остао је са прекидима до 1906.

• Јеврем Грујић, 1886 – 1891. (од 1889. у Паризу)
• Чедомиљ Мијатовић, 1884 – 1886.
• Филип Христић, 1883 – 1884.

Јован Мариновић посланик у Паризу, био је акредитован код „Краљице Сједињене краљевине Велике Британије и Ирске“ од 1880. до 1882.

Филип Христић је заједно са књегињом Јулијом учествовао у мисији у Великој Британији 1863. године, после бомбардовања Београда 1862. године.

• Доситеј Обрадовић је боравио у Великој Британији 1784/85. године, и том приликом је научио енглески језик.
• Српски језик се изучава на појединим универзитетима у Уједињеном Краљевству, тако га на Универзитету у Нотингему од 1981. предаје Дејвид Норис.^[10]

	Уједињено Краљевство	Србија
Становништво	63.705.000	9.024.734 (са КиМ)
Површина	243.610 km²	88.361 km²
Престоница	Лондон - 8.278.251 (13.709.000 шире подручје)	Београд - 1.233.796 (1.659.440 шире подручје)
Облик владавине	Уставна монархија	Парламентарна република
Званични језик	Енглески	Српски

• Епархија британско-скандинавска
• Срби у Уједињеном Краљевству
• Франсис Макензи
• Ривалство Ђоковића и Марија

• Амбасада Републике Србије, Лондон, Велика Британија
• Амбасада Велике Британије у Београду, у Србији
• БРИТАНСКО–СРПСКИ ОДНОСИ 1837–1914. ГОДИНЕ Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (12. јануар 2015)
• Кнегиња Олга од Југославије лансира Дубровник, Глазгов 1931.
• Краљ Петар од Југославије у Британији, 1941.
• Краљ Петар се оженио, Југословенска Амбасада у Лондону 1944.
• Тито стиже у Лондон, 1953.
• Титова армија маневрише, Загреб 1953. (у присуству британске војне делегације)
• Велика Британија и Србија 1903-1914: Great Britain and Serbia 1903-1914, Аутор: Александар Растовић, 2005.
• Британске путнице против предрасуда о Србији („Политика“, 28. јул 2014)
• Србија у чељустима британске империје („Вечерње новости“, 3. мај 2015)
• Александар Растовић: Велика Британија и Србија 1903-1914
• Дејан Ристић: Очи у очи са великом краљицом, приступљено 11. септембра 2016.