У Првом светском ратуКраљевина Србија је кренула у ослобађање територије данашње Албаније последњег дана маја 1915.[3] После тројне инвазије и окупације Србије српска војска ће се у зиму 1915/1916. повући преко Албаније на грчко острво Крф.
Крупно питање коначно разграничење са Албанијом је дошло на дневни ред после пријема ове земље у Друштво народа1921. Пре тога је постојала неутрална зона, ширине четири до шест километара, која је често служила као уточиште одметника.[4] Питања која су остала после разграничења 1913. (Свети Наум, Лим) преузела је комисија коју је именовала Конференција амбасадора и она је Свети Наум доделила Албанији. Пошто је Краљевина СХС оспорила ово решење пред Друштвом народа његов Савет је пренео Међународном суду правде који је потврдио став комисије а Краљевина је ово питање решила тек у директним преговорима са Албанијом и протоколу из Фиренце потписаном 1926. године.[5]
Након убиства Авнија Рустемија у априлу 1924. у Албанији је дошло до Јунске револуције у којој је на власт дошао Фан С. Ноли, док је Ахмет Зогу побегао у Краљевину СХС. Тамо је добио помоћ за повратак у земљу већ следећег децембра, када је и срушио Нолијеву владу. Следеће године је установљена Албанска република чији је председник био Зогу; постигнут је споразум о измени границе са КСХС, Свети Наум је припао Краљевини СХС. Албанија под Зогуом ипак прелази под италијанско покровитељство – Тиранским пактом из 1926. скоро да постаје колонија. Краљевина Албанија је проглашена 1928. године.
Дана 9. јула 1946. ФНРЈ и Народна Република Албанија су потписале уговор о пријатељству и узајамној помоћи. Уговор је закључен приликом првог боравка генерал-пуковника Енвера Хоџе у Београду јула 1946. године. У плану је била Балканска федерацији у којој би Албанија, као седма федерална јединица, ушла у састав ФНРЈ. У том контексту постојала је и идеја о припајању Косова и Метохије Албанији, као новој чланици федерације[7].
Обе државе воде политику приступања ЕУ где обе државе имају статус кандидата за чланство. Ове државе су део иницијативе Отворени Балкан.
Дванаестог јануара 2024. српска агенција БИА ухапсила је држављанина Србије који је са мрежом сарадника за потребе Државне информативне службе Албаније ШИШ прикупљао податке о припадницима безбедносних служби Србије и Србима са Косова и Метохије. За ШИШ је био присутан на терену у кризним ситуацијама на северу Косова и Метохије, за време протеста и барикада.[9] Крајем јануара ухапшен је један Новопозарац, такође сарадник ШИШ.[10]
Билатерални односи
Србија и Албанија су успоставили званичне дипломатске односе 25. априла1914. године.[11]
Посете
Премјер Албаније Еди Рама посетио је Србију у новембру 2014. године, предводио албанску делегацију на састанку Кина-земље ЦИЕ у Београду у децембру 2014. г. и боравио у радној посети у октобру 2016. г.
маја 2015. године Албанију је посетио председник Владе Александар Вучић.
марта 2015. године Албанију је посетила председница НС РС Маја Гојковић.
Економски односи
Робна размена представља основу економске сарадње и карактерише је наглашен суфицит на страни Србије.
У 2020. години Србија је у Албанију извезла робу у вредности 178,7 милиона долара, а увоз из Албаније је износио око 51,4 милиона УСД.
У 2019. укупан обим размене износио је 206 мил. долара, од чега је извоз Србије износио 158 мил. УСД, а увоз из Албаније око 48 мил. долара.
У 2018. години извоз је износио 159 милиона долара, а увоз 53 милиона УСД.[12][13]
Поред српске амбасаде у Тирани, у Албанији постоји и амбасада тзв. Косова у Тирани, као и неколико удружења српских грађана и српске мањине, који су углавном сконцентрисану у Скадру.
Леви, Розита (2005). „Југословенске мањине у Албанији”. Сеобе Срба некад и сад. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 311—314.
Миленковић-Вуковић, Биљана (2005). „Библиографија изабраних радова о Србима у Мађарској, Румунији, Хрватској, Словенији, Македонији и Албанији”. Положај и идентитет српске мањине у југоисточној и централној Европи. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 443—496.
Радојевић, Мира; Димић, Љубодраг (2014). Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја. Београд: Српска књижевна задруга, Београдски форум за свет равноправних.
