Драгош (грчки : Ζευγολατειό или Ζευγολατιό , Зевголатио ; до 1927 г. Δραγόσι , Драгоси [ 2] ) — село во Серско , Егејска Македонија , денес во општината Долна Џумаја на Серскиот округ , Грција.
Географија
Селото се наоѓа во североисточното подножје на Богданска Планина . Лежи блиу јужниот брег на реката Струма , на помалку од 3 км источно од Турица .[ 3]
Историја
Во средниот век
Селото е спомнато во грамоти на царот Стефан Душан од 1349 г. како село Драгошта , и во 1349 г. како село Драгошт(у) .
Во Отоманското Царство
Во XIX век Драгош било македонско село во Серската каза на Серскиот санџак . Во „Етнографија на вилаетите Адријанопол, Монастир и Салоника “ се вели дека во 1873 г. Драгош (Dragoch) било село во Серската каза со 70 домаќинства сочинети од 160 муслимани и 30 Македонци .[ 4] [ 5]
Во 1891 г. Георги Стрезов напишал за селото:
„
Драгош, чифлик близу до Струма . Од Турбеш на СЗ 1 час. Истата состојба; 25 македонски куќи.[ 6] [ 7]
“
Според Васил К’нчов („Македонија. Етнографија и статистика “) во 1900 г. селото имало 460 жители, од кои 400 Македонци и 60 Роми .[ 4] [ 8]
Сите христијани во Драгош биле под врховенството на Цариградската патријаршија . По податоци на егзархискиот секретар Димитар Мишев („La Macédoine et sa Population Chrétienne “) во 1905 г. во Драгош (Dragoche) живееле 320 Македонци под Патријаршијата.[ 4] [ 9]
Во Грција
За време на Првата балканска војна селото е окупирано од бугарска војска, а по Втората балканска војна во 1913 г. е припоено кон Грција согласно Букурешкиот договор . Таа година селото броело 494 жители.[ 3] Во 1918 г. во селото се доселени грчки колонисти од селото Пелевун кај Ортаќој (денешен Ивајловград), Бугарија. На пописот од 1920 г. Драгош имал само 155 жители.[ 3] Во 1920-тите Турците/муслиманите во селото се иселени во Турција по сила на Лозанскиот договор . Во 1922-1923 г. во селото се доселиле и неколку семејства од Епир .[ 10] Во 1927 г. селото е преименувано во Зевголатио.[ 11] Според пописот од 1928 г. селото било етнички мешано, од кои 407 жители (95 семејства) биле дојденци.[ 12] Во 1932 г. во Драгош са доселиле и Каракачани од Епир.[ 10]
Месности во Драгош преименувани со службен указ на 6 јули 1968 г.
Име
Грчки
Ново име
Грчки
Опис
Чал[ 13]
Τσάλ Λόφος
Перасма
Πέρασμα[ 14]
возвишение на Ј од Драгош и на СЗ од Орляк (141 м)[ 13]
Шејтан[ 13]
Σεϊτάν
Дјаволу Рема
Διαβόλου Ρέμα[ 14]
рекичка на Ј од Драгош, десна притока на Струма [ 13]
Дурпесина[ 13]
Ντουρπεσινέ
Дисватон Рема
Δύσβατον Ρέμα[ 14]
рекичка на Ј од Драгош, десна притока на Струма[ 13]
Адичка[ 13]
Άντιτσκα
Ризома
Ρίζωμα[ 14]
месност на ЈИ од Драгош, по десниот брег на Струма[ 13]
Иляз Мезари[ 13]
Ίλιάζ Μεζαρί
Мнимата
Μνήματα[ 14]
месност на ЈИ од Драгош, по десниот брег на Струма[ 13]
Гуру Чешме[ 13]
Γκουρού Τσεσμέ
Ксери Вриси
Ξερη Βρύση[ 14]
месност на ЈЈЗ од Драгош[ 13]
Деве Тепе[ 13]
Ντερέ Τεπέ
Камилокорифес
Καμηλοκορυφές[ 14]
возвишение на Карадаг на ЈЗ од Драгош (556 м)[ 13]
Население
Еве преглед на населението во сите пописни години, од 1940 г. до денес:
Година
1940
1951
1961
1971
1981
1991
2001
2011
2021
Население
401
525
706
556
395
441
480
450
Извор за 1940-1991 г. : Т. Симовски , Населените места во Егејска Македонија
Наводи
↑ „Попис на населението од 2011 г. Трајно население“ . Државен завод за статистика на Грција.
↑ „Μετονομασίες των Οικισμών της Ελλάδας“ . Πανδέκτης: Name Changes of Settlements in Greece. Посетено на 12 април 2021 .
↑ 3,0 3,1 3,2 Симовски, Тодор Христов (1998). Населените места во Егеjска Македониjа (PDF) . II дел. Скопjе: Здружение на децата-бегалци од Егејскиот дел на Македонија, Печатница „Гоце Делчев“. стр. 253. ISBN 9989-9819-6-5 .
↑ 4,0 4,1 4,2 Како што е општопознато, Македонците во бугарските извори се присвојуваат и водат како Бугари , и покрај признанието дека самите се изјаснувале како Македонци.
↑ Македония и Одринско : Статистика на населението от 1873 г . София: Македонски научен институт – София, Македонска библиотека № 33. 1995. стр. 118–119. ISBN 954-8187-21-3 .
↑ Нарекувајќи ги „бугарски“ под влијание на бугарската пропаганда.
↑ Стрезов, Георги (1891). „Два санджака отъ Источна Македония“ (PDF) . Периодическо списание на Българското книжовно дружество въ Средѣцъ . Средѣцъ: Държавна печатница. Година Седма (XXXVI): 845.
↑ Кѫнчовъ, Василъ (1900). Македония. Етнография и статистика . София: Българското книжовно дружество. стр. 180. ISBN 954430424X .
↑ Brancoff, D. M (1905). La Macédoine et sa Population Chrétienne : Avec deux cartes etnographiques (PDF) . Paris: Librarie Plon, Plon-Nourrit et Cie, Imprimeurs-Éditeurs. стр. 198–199.
↑ 10,0 10,1 Δήμος Στρυμωνικού. Ζευγολατιό Архивирано на 11 август 2010. .
↑ Λιθοξόου, Δημήτρης. Μετονομασίες των οικισμών της Μακεδονίας 1919 - 1971 , Архивирано од изворникот на 30 јуни 2012, Посетено на 30 јуни 2012
↑ Κατάλογος των προσφυγικών συνοικισμών της Μακεδονίας σύμφωνα με τα στοιχεία της Επιτροπής Αποκαταστάσεως Προσφύγων (ΕΑΠ) έτος 1928 , Архивирано од изворникот на 30 јуни 2012, Посетено на 30 јуни 2012
↑ 13,00 13,01 13,02 13,03 13,04 13,05 13,06 13,07 13,08 13,09 13,10 13,11 13,12 13,13 По топографска карта М1:50 000, издание 1980-1985 „Генеральный штаб“
↑ 14,0 14,1 14,2 14,3 14,4 14,5 14,6 „Β. Διάταγμα ΥΠ' Αριθ. 427. Περὶ μετονομασίας συνοικισμὤν, κοινοτήτων καὶ θέσεων“ (PDF) . Εφημερίς της Κυβερνήσεως του Βασιλείου της Ελλάδος . Εν Αθήναις: Ἐκ τοῦ Εθνικού Τυπογραφείου. Τεύχος Πρώτον (Αριθμός Φύλλου 146): 1042. 1968.