Велика Моштаница

Велика Моштаница
Велика Моштаница;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Београдски
Општина	Чукарица
Становништво
— 2022.	3594
Географске карактеристике
Координате	44° 39′ 29″ С; 20° 21′ 08″ И / 44.658° С; 20.352166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	180 m
	Велика Моштаница Велика Моштаница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11262
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Велика Моштаница је градско насеље у градској општини Чукарица у граду Београду.

Према попису из 2022. било је 3594 становника.

Географски положај

Насеље лежи на плећатој коси са леве стране Дољанског потока. Поток тече даље кроз Остружницу и испод ње утиче у Саву.

Историја

Први до сада познати писани подаци о Великој Моштаници као насељеном месту се налазе у турским пописима Београдске нахије из 1528. године.

Овде се налази Споменик у Великој Моштаници.

Инфраструктура

Кроз атар насеља пролази пут Е763, (Ибарска магистрала), који повезује Београд са општином Лазаревац и даље ка југозападу Србије.^[1] Велика Моштаница спада у насеља средње величине из приурбаног појаса, са високим степеном повезаности са Београдом.^[2]

У насељу постоји здравствена станица, пошта, апотека.

Основна школа „Бранко Радичевић” у Великој Моштаници је основана 1846. године. Школу данас похађа око 250 ученика, а у просторијама школе је организован рад и за предшколски узраст деце.

Фудбалски клуб „Велика Моштаница” има свој стадион.

Градски саобраћај

До насеља се дневним линијама гсп-а може стићи:

Линија 513 Сремчица /Насеље Горица/ — Велика Моштаница /Живојина Табаковића/^[3]
Линија 551 Београд на води — Сремчица^[4]

Просторни развој

Насеље се ширило грађењем на улазу и излазу, тако да је добило двоструки крстасти облик.^[5] Приметан је пораст броја викенд кућа, који је омогућила ниска цена земљишта.^[6]

Религија

У насељу се налази Црква Рођења Богородице са борачким гробљем у Великој Моштаници. Представља непокретно културно добро као споменик културе.^[7]

Функцијске делатности становништва

Велика Моштаница је у прошлости била изразито аграрна, а сада, као и у друга насеља периурбаног појаса је постала насеље са најизразитијим функцијским променама, у коме се становништво претежно бави услужним делатностима.^[8]

У атару насеља се налазе обрадиве површине, али је слаба ангажованост становништва у пољопривреди због ситних поседа. Године 2006. је започео пилот пројекат са циљем лакше обраде плодног земљишта и поспешивање пољопривреде, али је урађена само његова прва фаза која се састојала у идентификацији катастарских парцела, ажурирању катастарске документације и валоризацији површина.^[9]

Демографија

У насељу Велика Моштаница живи 2649 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (41,2 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 973 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[10]
Година	Становника
1948.	2.453
1953.	2.497
1961.	2.563
1971.	2.417
1981.	2.751
1991.	3.084	2.939
2002.	3.210	3.385

Етнички састав према попису из 2002.‍^[11]

Срби	3.079	95,91%
Црногорци	53	1,65%
Југословени	13	0,40%
Хрвати	7	0,21%
Македонци	6	0,18%
Муслимани	3	0,09%
Бугари	2	0,06%
Албанци	2	0,06%
Чеси	1	0,03%
Словенци	1	0,03%
Словаци	1	0,03%
Румуни	1	0,03%
Немци	1	0,03%
непознато	35	1,09%

Становништво према полу и старости^[12]


	м	ж
?	8	11
80+	27	39
75—79	53	81
70—74	88	110
65—69	115	114
60—64	98	80
55—59	105	72
50—54	124	158
45—49	139	123
40—44	108	128
35—39	76	75
30—34	79	86
25—29	105	108
20—24	108	130
15—19	129	90
10—14	81	81
5—9	85	69
0—4	62	65
Просек :	41,2	42,7

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	534	564	626	641	784	842	973

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	160	211	172	190	130	81	20	7	1	1	3,30

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.362	383	869	66	42	2
Женски	1.405	267	852	230	53	3
УКУПНО	2.767	650	1.721	296	95	5

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	549	23	0	1	166
Женски	420	20	0	0	66
Укупно	969	43	0	1	232

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	14	45	97	8	54
Женски	3	8	80	19	18
Укупно	17	53	177	27	72

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	32	29	19	23
Женски	10	24	22	39	83
Укупно	15	56	51	58	106

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	14
Женски	22	1	0	5
Укупно	41	1	0	19

Познате личности

Светолик Ранковић

Референце

^ Спалевић 2013, стр. 26.
^ Спалевић 2013, стр. 67.
^ „ГСП Београд, линија 513”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12.
^ „ГСП Београд, линија 551”. www.gsp.rs. Приступљено 2022-04-12.
^ Спалевић 2013, стр. 72.
^ Спалевић 2013, стр. 103.
^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Црква рођења Богородице са Борачким гробљем у Великој Моштаници
^ Спалевић 2013, стр. 59.
^ Спалевић 2013, стр. 83.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Спалевић, Александра (2013). Лукић, Весна, ур. Трансформација периурбаног простора Београда (PDF). Београд: Географски институт "Јован Цвијић", САНУ. ISBN 978-86-80029-59-7. Приступљено 16. 11. 2017.