Изотопи на ербиумот

Природниот ербиум (68Er) е составен од шест стабилни изотопи, при што 166Er е најзастапен (33,503% природна застапеност). Триесет и девет радиоизотопи се карактеризираат со помеѓу 74 и 112 неутрони, или 142 до 180 нуклеони, при што најстабилен е 169Er со време на полураспад од 9,4 дена, 172Er со време на полураспад од 49,3 часа, 160Er со време на полураспад од 28,58 часа, 165Er со време на полураспад од 10,36 часа и 171Er со време на полураспад од 7,516 часа. Сите преостанати радиоактивни изотопи имаат време на полураспад помалo од 3,5 часа, а поголемиот дел од нив имаат време на полураспад помалo од 4 минути. Овој елемент, исто така, има бројни метасостојби, при што најстабилна е 167mEr (t1/2 = 2,269 секунди).

Изотопите на ербиумot се движат по атомска тежина од 141,9723 u (142Er) до 179,9644 u (180Er). Примарниот режим на распаѓање пред најзастапениот стабилен изотоп, 166Er, е електронски зафат, а примарниот режим после е бета-распад. Примарните распадни производи пред 166Er се изотопи на холмиумот, а примарните производи потоа се изотопи на тулиумот. Сите изотопи на ербиумот се или радиоактивни или набљудувачки стабилни, што значи дека се предвидува дека се радиоактивни, но не е забележано вистинско распаѓање.

Список на изотопите

Нуклид[1]
[б 1]
Z N Изотопна маса (Da)[2]
[б 2][б 3]
Полураспад
[б 4]
Распаден
облик

[б 5]
Изведен
изотоп

[б 6]
Спин и
парност
[б 7][б 4]
Природна застапеност (моларен удел)
Енергија на возбуда[б 4] Нормален сразмер Варијантен опсег
143Er 68 75 142,96655(43)# 200# мс 9/2−#
144Er 68 76 143,96070(21)# 400# мс
[>200 нс]
0+
145Er 68 77 144,95787(22)# 900(200) мс β+ 145Ho 1/2+#
β+, p (?%) 144Dy
145mEr 205(4)# keV 1,0(3) с β+ 145Ho (11/2-)
β+, p (?%) 144Dy
146Er 68 78 145,952418(7) 1,7(6) с β+ 146Ho 0+
β+, p (?%) 145Dy
147Er 68 79 146,94996(4)# 3,2(12) с β+ 147Ho (1/2+)
β+, p (?%) 146Dy
147mEr[б 8] 100(50)# keV 1,6(2) с β+ 147Ho (11/2−)
β+, p (?%) 146Dy
148Er 68 80 147,944735(11)# 4,6(2) с β+ (99,85%) 148Ho 0+
β+, p (0,15%) 147Dy
148mEr 2,9132(4) MeV 13(3) μс IT 148Er (10+)
149Er 68 81 148,94231(3) 4(2) с β+ (93%) 149Ho (1/2+)
β+, p (7%) 148Dy
149m1Er 741,8(2) keV 8,9(2) с β+ (96,3%) 149Ho (11/2−)
IT (3,5%) 149Er
β+, p (0,18%) 148Dy
149m2Er 2,6111(3) MeV 0,61(8) μс IT 149Er (19/2+)
149m3Er 3,302(7) MeV 4,8(1) μс IT 149Er (27/2−)
150Er 68 82 149,937916(18) 18,5(7) с β+ 150Ho 0+
150mEr 2,7965(5) MeV 2,55(10) μс IT 150Er 10+
151Er 68 83 150,937449(18) 23,5(20) с β+ 151Ho (7/2−)
151m1Er 2,5860(5) MeV 580(20) мс IT (95,3%) 151Er (27/2−)
β+ (4,7%) 151Ho
151m2Er 10,2866(10) MeV 0,42(5) μс IT 151Er (65/2-, 61/2+)
152Er 68 84 151,935050(9) 10,3(1) с α (90%) 148Dy 0+
β+ (10%) 152Ho
153Er 68 85 152,935086(10) 37,1(2) с α (53%) 149Dy 7/2−
β+ (47%) 153Ho
153m1Er 2,7982(10) MeV 373(9) нс IT 153Er (27/2-)
153m2Er 5,2481(10) MeV 248(32) нс IT 153Er (41/2-)
154Er 68 86 153,932791(5) 3,73(9) мин β+ (99,53%) 154Ho 0+
α (0,47%) 150Dy
155Er 68 87 154,933216(7) 5,3(3) мин β+ (99,978%) 155Ho 7/2−
α (0,022%) 151Dy
156Er 68 88 155,931066(26) 19,5(10) мин β+ 156Ho 0+
α (1,2×10−5%) 152Dy
157Er 68 89 156,931923(28) 18,65(10) мин β+ 157Ho 3/2−
157mEr 155,4(3) keV 76(6) мс IT 157Er 9/2+
158Er 68 90 157,929893(27) 2,29(6) ч EC 158Ho 0+
159Er 68 91 158,930691(4) 36(1) мин β+ 159Ho 3/2−
159m1Er 182,602(24) keV 337(14) нс IT 159Er 9/2+
159m2Er 429,05(3) keV 590(60) нс IT 159Er 11/2−
160Er 68 92 159,929077(26) 28,58(9) ч EC 160Ho 0+
161Er 68 93 160,930004(9) 3,21(3) ч β+ 161Ho 3/2−
161mEr 396,44(4) keV 7,5(7) μс IT 161Er 11/2−
162Er 68 94 161,9287873(8) Опсервациски стабилен[б 9] 0+ 0,00139(5)
162mEr 2,02601(13) MeV 88(16) нс IT 162Er 7(-)
163Er 68 95 162,930040(5) 75,0(4) мин β+ 163Ho 5/2−
163mEr 445,5(6) keV 580(100) нс IT 163Er (11/2−)
164Er 68 96 163,9292077(8) Опсервациски стабилен[б 10] 0+ 0,01601(3)
165Er 68 97 164,9307335(10) 10,36(4) ч EC 165Ho 5/2−
165m1Er 551,3(6) keV 250(30) нс IT 165Er 11/2-
165m2Er 1,8230(6) MeV 370(40) нс IT 165Er (19/2)
166Er 68 98 165,9303011(4) Опсервациски стабилен[б 11] 0+ 0,33503(36)
167Er 68 99 166,9320562(3) Опсервациски стабилен[б 12] 7/2+ 0,22869(9)
167mEr 207,801(5) keV 2,269(6) с IT 167Er 1/2−
168Er 68 100 167,93237828(28) Опсервациски стабилен[б 13] 0+ 0,26978(18)
168mEr 1,0940383(16) MeV 109,0(7) нс IT 168Er 4-
169Er 68 101 168,9345984(3) 9,392(18) д β 169Tm 1/2−
169m1Er 92,05(10) keV 285(20) нс IT 169Er (5/2)-
169m2Er 243,69(17) keV 200(10) нс IT 169Er 7/2+
170Er 68 102 169,9354719(15) Опсервациски стабилен[б 14] 0+ 0,14910(36)
171Er 68 103 170,93803746(15) 7,516(2) ч β 171Tm 5/2−
171mEr 198,61(9) keV 210(10) нс IT 171Er 1/2−
172Er 68 104 171,939363(4) 49,3(5) ч β 172Tm 0+
172mEr 1,5009(3) MeV 579(62) нс IT 172Er (6+)
173Er 68 105 172,94240(21)# 1,434(17) мин β 173Tm (7/2−)
174Er 68 106 173,94423(32)# 3,2(2) мин β 174Tm 0+
174mEr 1,1115(7) MeV 3,9(3) с IT 174Er 8-
175Er 68 107 174,94777(43)# 1,2(3) мин β 175Tm 9/2+#
176Er 68 108 175,94994(43)# 12# с
[>300 нс]
0+
177Er 68 109 176,95399(54)# 8# с
[>300 нс]
1/2−#
178Er 68 110 177,95678(64)# 4# с
[>300 нс]
0+
179Er 68 111 178,96127(54)# 3# с
[>550 нс)]
3/2−#
180Er 68 112 179,96438(54)# 2# с
[>550 нс]
0+
 прегледај 
  1. mEr – Возбуден јадрен изомер.
  2. ( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
  3. # – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
  4. 4,0 4,1 4,2 # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
  5. Облици на распад:
    EC: Електронски зафат
    IT: Јадрен преод


    p: Протонски распад
  6. Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
  7. ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.
  8. Редоследот на основната состојба и изомерот е неизвесен.
  9. Се верува дека подлежи на α-распад до 158Dy или β+β+-распад до 162Dy со време на полураспад преку 1,40×1014 години
  10. Се верува дека подлежи на α-распад до 160Dy или β+β+-распад до 164Dy
  11. Се верува дека подлежи на α-распад до 162Dy
  12. Се верува дека подлежи на α-распад до 163Dy
  13. Се верува дека подлежи на α-распад до 164Dy
  14. Се верува дека е подложен на α-распад до 166Dy или ββ-распад до 170Yb со време на полураспад преку 4,10×1017 години

Наводи

  1. Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:
    Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF). Chinese Physics C. 45 (3): 030001. doi:10.1088/1674-1137/abddae.
  2. Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya