Изотопи на хлорот

Хлор  (17Cl)
Ампула со хлор во гас
Спектрални линии на хлорот (400–700 nm)
Општи својства
Име и симболхлор (Cl)
Изгледблед жолто-зелен гас
Хлорот во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
F

Cl

Br
сулфурхлораргон
Атомски број17
Стандардна атомска тежина (Ar)35,45[1] (35,446–35,457)[2]
Категорија  двоатомски неметал
Група и блокгрупа 17 (халогени), p-блок
ПериодаIII периода
Електронска конфигурација[Ne] 3s2 3p5
по обвивка
2, 8, 7
Физички својства
Фазагасна
Точка на топење171,6 K ​(−101,5 °C)
Точка на вриење239,11 K ​(−34,04 °C)
Густина при стп (0 °C и 101,325 kPa)3,2 г/Л
кога е течен, при т.в.1,5625 г/см3[3]
Критична точка416,9 K, 7,991 MPa
Топлина на топење(Cl2) 6,406 kJ/mol
Топлина на испарување(Cl2) 20,41 kJ/mol
Моларен топлински капацитет(Cl2)
33,949 J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa) 1 10 100 1 k 10 k 100 k
при T (K) 128 139 153 170 197 239
Атомски својства
Оксидациони степени7, 6, 5, 4, 3, 2, 1, −1 ​(силно кисел оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 3.16
Енергии на јонизацијаI: 1251.2 kJ/mol
II: 2298 kJ/mol
II: 3822 kJ/mol
(повеќе)
Ковалентен полупречник102±4 пм
Ван дер Валсов полупречник175 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на хлор
Разни податоци
Кристална структураорторомпска
Кристалната структура на хлорот
Брзина на звукот206 м/с (гас, при 0 °C)
Топлинска спроводливост8,9×103 W/(m·K)
Електрична отпорност>10 Ω·m (при 20 °C)
Магнетно подредувањедијамагнетно[4]
CAS-број7782-50-5
Историја
Откриен и првпат издвоенКарл Вилхелм Шеле (1774)
Препознаен како елемент одХамфри Дејви (1808)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на хлорот
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
35Cl 75,77 % 35Cl е стабилен со 18 неутрони
36Cl трага 3,01×105 г β 0,709 36Ar
ε 36S
37Cl 24,23 % 37Cl е стабилен со 20 неутрони
| наводи | Википодатоци

Хлорот (17 Cl) има 25 изотопи, кои се движат од 28Cl до 52Cl, и два изомери, 34mCl и 38mCl. Постојат два стабилни изотопи, 35Cl (75,8%) и 37Cl (24,2%), што му дава на хлорот стандардна атомска тежина од 35,45. Најдолговечниот радиоактивен изотоп е 36Cl, кој има полураспад од 301.000 години. Сите други изотопи имаат полураспад под 1 час, многу помалку од една секунда. Најкраткото траење се 29Cl и 30Cl неврзани со протон, со полураспад помал од 10 пикосекунди и 30 наносекунди, соодветно; полураспадот на 28 Cl е непознат.

Список на изотопи

Нуклид[5]
[б 1]
Z N Изотопна маса (Da)[6]
[б 2][б 3]
Полураспад
[б 4]
Распаден
облик

[б 5]
Изведен
изотоп

[б 6]
Спин и
парност
[б 7][б 4]
Природна застапеност (моларен удел)
Енергија на возбуда Нормален сразмер Варијантен опсег
28Cl[7] 17 11 28.03035(54)# п 27S 1+#
29Cl 17 12 29.01505(20)# 5.4(19) zs p 28S (1/2+)
30Cl 17 13 30.005018(26) <50 ns[7] p 29S 3+#
31Cl 17 14 30.9924481(37) 190(1) ms β+ (97.6%) 31S 3/2+
β+, p (2.4%) 30P
32Cl 17 15 31.98568461(60) 298(1) ms β+ (99.92%) 32S 1+
β+, α (0.054%) 28Si
β+, p (0.026%) 31P
33Cl 17 16 32.97745199(42) 2.5038(22) s β+ 33S 3/2+
34Cl 17 17 33.973762490(52) 1.5267(4) s β+ 34S 0+
34mCl 146.360(27) keV 31.99(3) min β+ (55.4%) 34S 3+
ИП (44.6%) 34Cl
35Cl 17 18 34.968852694(38) Stable 3/2+ 0.758(2)
36Cl[n 1] 17 19 35.968306822(38) 3.013(15)×105 y β (98.1%) 36Ar 2+ 0[8][9][n 2]
β+ (1.9%) 36S
37Cl 17 20 36.965902573(55) Stable 3/2+ 0.242(2)
38Cl 17 21 37.96801041(11) 37.230(14) min β 38Ar 2−
38mCl 671.365(8) keV 715(3) ms ИП 38Cl 5−
39Cl 17 22 38.9680082(19) 56.2(6) min β 39Ar 3/2+
40Cl 17 23 39.970415(34) 1.35(3) min β 40Ar 2−
41Cl 17 24 40.970685(74) 38.4(8) s β 41Ar (1/2+)
42Cl 17 25 41.973342(64) 6.8(3) s β 42Ar (2−)
β, н? 41Ar
43Cl 17 26 42.974064(66) 3.13(9) s β 43Ar (3/2+)
β, n? 42Ar
44Cl 17 27 43.978015(92) 0.56(11) s β (>92%) 44Ar (2-)
β, n? (<8%) 43Ar
45Cl 17 28 44.98039(15) 513(36) ms[10] β (76%) 45Ar (3/2+)
β, n (24%) 44Ar
46Cl 17 29 45.98525(10) 232(2) ms β, n (60%) 45Ar 2-#
β (40%) 46Ar
β, 2n? 44Ar
47Cl 17 30 46.98972(22)# 101(5) ms β (>97%) 47Ar 3/2+#
β, n? (<3%) 46Ar
β, 2n? 45Ar
48Cl 17 31 47.99541(54)# 30# ms
[>200 ns]
β? 48Ar
β, n? 47Ar
β, 2n? 46Ar
49Cl 17 32 49.00079(43)# 35# ms
[>200 ns]
β? 49Ar 3/2+#
β, n? 48Ar
β, 2n? 47Ar
50Cl 17 33 50.00827(43)# 10# ms
[>620 ns]
β 50Ar
β, n? 49Ar
β, 2n? 48Ar
51Cl 17 34 51.01534(75)# 5# ms
[>200 ns]
β? 51Ar 3/2+#
β, n? 50Ar
β, 2n? 49Ar
52Cl 17 35 52.02400(75)# 2# ms
[>400 ns]
β? 52Ar
β, n? 51Ar
β, 2n? 50Ar
 прегледај 
  1. mCl – Возбуден јадрен изомер.
  2. ( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
  3. # – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
  4. 4,0 4,1 # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
  5. Облици на распад:
    IT: Јадрен преод
    n: Неутронски распад
    p: Протонски распад
  6. Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
  7. ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.

Хлор-36

Количините во трагови на радиоактивниот 36Cl постојат во животната средина, во сооднос од околу 7×10-13 до 1 со стабилни изотопи. 36Cl се произведува во атмосферата со распрскување на 36Ar со заемни дејства со протоните на космичкиот зрак. Во подземната средина, 36Cl се генерира првенствено како резултат на неутронски зафат со 35Cl или мионски зафат со 40Ca. 36Cl се распаѓа или на 36S (1,9%) или на 36Ar (98,1%), со комбиниран полураспад од 308.000 години. Полураспадот на овој хидрофилен нереактивен изотоп го прави погоден за геолошко датирање во опсег од 60.000 до 1 милион години. Дополнително, големи количини на 36Cl биле произведени со неутронско зрачење на морската вода за време на атмосферски детонации на јадрено оружје помеѓу 1952 и 1958 година. Времето на престој на 36Cl во атмосферата е околу 1 недела. Така, како маркер за настан на водата од 1950-тите во почвата и подземните води, 36Cl е исто така корисен за датирање на води помалку од 50 години пред сегашноста. 36Cl се користи во други области на геолошките науки, прогнози и елементи. Во реакторите за стопена сол базирана на хлорид се произведува 36
Cl
со неутронски зафат е неизбежна последица на користење природни изотопски мешавини на хлор (т.е. оние кои содржат 35
Cl
). Ова произведува радиоактивен производ со долг животен век кој треба да се складира или да се отстрани. Одвојувањето на изотоп за да се добие чиста 37
Cl
може значително да намали производство на 36
Cl
, но мала количина сепак може да се произведе со (n,2n) реакции кои вклучуваат брзи неутрони.

Хлор-37

Стабилниот хлор-37 сочинува околу 24,23% од природниот хлор на земјата. Варијацијата се јавува бидејќи наоѓалиштата на хлоридни минерали имаат малку покачена рамнотежа на хлор-37 во однос на просекот пронајден во депозитите на морската вода и халитот.

Белешки

  1. Се користи во радиодатирањето на вода
  2. Cosmogenic nuclide

Наводи

  1. Conventional Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
  2. Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
  3. Chlorine, Gas Encyclopaedia, Air Liquide
  4. Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds, in Lide, D. R., уред. (2005). CRC Handbook of Chemistry and Physics (LXXXVI. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5.
  5. Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:
    Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF). Chinese Physics C. 45 (3): 030001. doi:10.1088/1674-1137/abddae.
  6. Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
  7. 7,0 7,1 Mukha, I.; и др. (2018). „Deep excursion beyond the proton dripline. I. Argon and chlorine isotope chains“. Physical Review C. 98 (6): 064308–1–064308–13. arXiv:1803.10951. Bibcode:2018PhRvC..98f4308M. doi:10.1103/PhysRevC.98.064308. S2CID 119384311.
  8. M. Zreda; и др. (1991). „Cosmogenic chlorine-36 production rates in terrestrial rocks“. Earth and Planetary Science Letters. 105 (1–3): 94–109. Bibcode:1991E&PSL.105...94Z. doi:10.1016/0012-821X(91)90123-Y.
  9. M. Sheppard and M. Herod (2012). „Variation in background concentrations and specific activities of 36Cl, 129I and U/Th-series radionuclides in surface waters“. Journal of Environmental Radioactivity. 106: 27–34. doi:10.1016/j.jenvrad.2011.10.015. PMID 22304997.
  10. Bhattacharya, Soumik; Tripathi, Vandana; Tabor, S. L.; Volya, A.; Bender, P. C.; Benetti, C.; Carpenter, M. P.; Carroll, J. J.; Chester, A.; Chiara, C. J.; Childers, K.; Clark, B. R.; Crider, B. P.; Harke, J. T.; Jain, R.; Liddick, S. N.; Lubna, R. S.; Luitel, S.; Longfellow, B.; Mogannam, M. J.; Ogunbeku, T. H.; Perello, J.; Richard, A. L.; Rubino, E.; Saha, S.; Shehu, O. A.; Unz, R.; Xiao, Y.; Zhu, Yiyi (2023-08-18). „β decay of neutron-rich 45Cl located at the magic number N=28“ (PDF). Physical Review C. American Physical Society (APS). 108 (2): 024312. doi:10.1103/physrevc.108.024312. ISSN 2469-9985.[мртва врска]
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya