Природно настанатиот рутениум (44Ru) е составен од седум стабилни изотопи (од кои два во иднина може да бидат радиоактивни). Дополнително, откриени се 27 радиоактивни изотопи. Од овие радиоизотопи, најстабилни се 106Ru, со време на полураспад од 373,59 дена; 103 Ru, со време на полураспад од 39,26 дена и 97Ru, со време на полураспад од 2,9 дена.
Дваесет и четири други радиоизотопи се карактеризираат со атомска тежина која се движи од 86,95 u (87Ru) до 119,95 u (120Ru). Повеќето од нив имаат време на полураспад кои се помалку од пет минути, освен 94Ru (време на полураспад: 51,8 минути), 95Ru (време на полураспад: 1,643 часа) и 105Ru (време на полураспад: 4,44 часа).
Поради многу високата испарливост на рутениум тетрооксидот (RuO4) радиоактивните изотопи на рутениумот со нивниот релативно кратко време на полураспад се сметаат за втори најопасни гасовити изотопи по јодот-131 во случај на ослободување при нуклеарна несреќа.[1][2][3] Двата најважни изотопи на рутениумот во случај на нуклеарна несреќа се овие со најдолг време на полураспад: 103Ru (39,26 дена) и 106Ru (373,59 дена).[2]
↑( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
↑# – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
↑ 4,04,14,2# – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
Во септември 2017 година во Русија била ослободена проценета количина од 100 до 300 TBq (0,3 до 1 g) од 106Ru, веројатно во областа на Урал. Откако била исклучена можноста ослободувањето да било резултат на повторно влегување на сателит во атмосферата, било заклучено дека изворот треба да се бара или во постројки за нуклеарно гориво или во производство на радиоактивен извор. Во Франција во воздухот биле измерени нивоа до 0,036 mBq/m3. Се проценува дека на растојанија од редот на неколку десетици километри околу местото на ослободување, нивоата може да ги надминат границите за немлечни прехранбени производи.[6]
↑Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
↑[1] Detection of ruthenium 106 in France and in Europe, IRSN France (9 Nov 2017)
Isotopic compositions and standard atomic masses from:
de Laeter, John Robert; Böhlke, John Karl; De Bièvre, Paul; Hidaka, Hiroshi; Peiser, H. Steffen; Rosman, Kevin J. R.; Taylor, Philip D. P. (2003). „Atomic weights of the elements. Review 2000 (IUPAC Technical Report)“. Pure and Applied Chemistry. 75 (6): 683–800. doi:10.1351/pac200375060683.
Wieser, Michael E. (2006). „Atomic weights of the elements 2005 (IUPAC Technical Report)“. Pure and Applied Chemistry. 78 (11): 2051–2066. doi:10.1351/pac200678112051.
National Nuclear Data Center. „NuDat 2.x database“. Brookhaven National Laboratory.
Holden, Norman E. (2004). „11. Table of the Isotopes“. Во Lide, David R. (уред.). CRC Handbook of Chemistry and Physics (85th. изд.). Boca Raton, Florida: CRC Press. ISBN978-0-8493-0485-9.