Магнезиумот (12 Mg) природно се наоѓа во три стабилни изотопи : 24 Mg , 25 Mg и 26 Mg . Откриени се 19 радиоизотопи , кои се движат од 18 Mg до 40 Mg (со исклучок на 39 Mg ). Најдолговечниот радиоизотоп е 28 Mg со време на полураспад од 20,915 ± (9) часа. Полесните изотопи главно се распаѓаат до изотопи на натриумот додека потешките изотопи се распаѓаат во изотопи на алуминиумот . Најкратковечен е протонски неврзаниот 18 Mg со време на полураспад од 4,0 ± (3,4) зептосекунди .
Точното мерење на неутронски богат 40 Mg во 2019 година ја покажало неочекуваната разлика во нејзината јадрена структура, во споредба со полесните соседни изотопи.[ 1] [ 2]
Изобилството на природни изотопи на магнезиумот.
Список на изотопи
Нуклид[ 3]
Z
N
Изотопна маса (Da ) [ 4] [ б 1]
Полураспад [ б 2]
Распаден облик [ б 3]
Изведен изотоп [ б 4]
Спин ипарност [ б 5] [ б 2]
Природна застапеност (моларен удел)
Нормален сразмер
Варијантен опсег
18 Mg[ 5]
12
6
4,0 ± (3,4) zs
2p
16 Ne
0+
19 Mg
12
7
19,034180 ± (60)
5 ± (3) ps
2p
17 Ne
1/2−#
20 Mg
12
8
20,0187631 ± (20)
90,4 ± (5) ms
β+ (69,7 ± (1,2) % )
20 Na
0+
β+ p (30,3 ± (1,2) % )
19 Ne
21 Mg
12
9
21,0117058 ± (8)
120,0 ± (4) ms
β+ (79,8 ± (2,1) % )
21 Na
5/2+
β+ p (20,1 ± (2,1) % )
20 Ne
β+ α (0,116 ± (18) % )
17 F
β+ pα (0,016 ± (3) % )
16 O
22 Mg
12
10
21,99957060 ± (17)
3,8745 ± (7) s
β+
22 Na
0+
23 Mg
12
11
22,99412377 ± (3)
11,3039 ± (32) s
β+
23 Na
3/2+
24 Mg
12
12
23,985041689 ± (14)
Стабилен
0+
[0,7888 , 0,7905 ]
25 Mg
12
13
24,98583697 ± (5)
Стабилен
5/2+
[0,09988 , 0,10034 ]
26 Mg[ б 6]
12
14
25,98259297 ± (3)
Стабилен
0+
[0,1096 , 0,1109 ]
27 Mg
12
15
26,98434065 ± (5)
9,435 ± (27) min
β−
27 Al
1/2+
28 Mg
12
16
27,98387543 ± (28)
20,915 ± (9) h
β−
28 Al
0+
29 Mg
12
17
28,9886072 ± (4)
1,30 ± (12) s
β−
29 Al
3/2+
30 Mg
12
18
29,9904655 ± (14)
317 ± (4) ms
β− (> 99,94 % )
30 Al
0+
β− n (< 0,06 % )
29 Al
31 Mg
12
19
30,996648 ± (3)
270 ± (2) ms
β− (93,8 ± (1,9) % )
31 Al
1/2+
β− n (6,2 ± (1,9) % )
30 Al
32 Mg
12
20
31,999110 ± (4)
80,4 ± (4) ms
β− (94,5 ± (5) % )
32 Al
0+
β− n (5,5 ± (5) % )
31 Al
33 Mg
12
21
33,0053279 ± (29)
92,0 ± (1,2) ms
β− (86 ± (2) % )
33 Al
3/2−
β− n (14 ± (2) % )
32 Al
β− 2n ?[ б 7]
31 Al ?
34 Mg
12
22
34,008935 ± (7)
44,9 ± (4) ms
β− (> 78,9 ± (7,0) % )
34 Al
0+
β− n (21 ± (7) % )
33 Al
β− 2n (< 0,1 % )
32 Al
35 Mg
12
23
35,01679 ± (29)
11,3 ± (6) ms
β− n (52 ± (46) % )
34 Al
(3/2−, 5/2−)
β− (48 ± (46) % )
35 Al
β− 2n ?[ б 7]
33 Al ?
36 Mg
12
24
36,02188 ± (74)
3,9 ± (1,3) ms
β− (52 ± (12) % )
36 Al
0+
β− n (48 ± (12) % )
35 Al
β− 2n ?[ б 7]
34 Al ?
37 Mg
12
25
37,03029 ± (75)
8 ± (4) ms
β− ?[ б 7]
37 Al ?
(3/2−)
β− n ?[ б 7]
36 Al ?
β− 2n ?[ б 7]
35 Al ?
38 Mg
12
26
38,03658 ± (54) #
3.1(4 (stat ), 2 (sys )) ms[ 6]
β− n (81%)
37 Al
0+
β− (9%)
38 Al
β− 2n (9%)
36 Al
40 Mg
12
28
40,05319 ± (54) #
1# ms [> 170 ns ]
β− ?[ б 7]
40 Al ?
0+
β− n ?[ б 7]
39 Al ?
β− 2n ?[ б 7]
38 Al ?
прегледај
↑ ( ) – Неизвесноста (1σ ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
↑ 2,0 2,1 # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
↑
Облици на распад:
↑ Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
↑ ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.
↑ Се користи за радиодатирање на рани настани од историјата на Сончевиот Систем
↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 7,4 7,5 7,6 7,7 7,8 Прикажаниот распаден начин енергетски е дозволен, но не е опитно забележан дека се јавува кај овој изотоп.
Наводи
↑ glennroberts (2019-02-07). „New Measurements of Exotic Magnesium Suggest Surprising Shape-Shift“ . Berkeley Lab News Center (англиски). Посетено на 2023-09-10 .
↑ „NP A Change in Structure for a S... | U.S. DOE Office of Science(SC)“ . science.osti.gov (англиски). 2019-08-01. Посетено на 2023-09-10 .
↑ Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF) . Chinese Physics C . 45 (3): 030001. doi :10.1088/1674-1137/abddae .
↑ Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C . 45 (3): 030003. doi :10.1088/1674-1137/abddaf .
↑ Jin, Y.; и др. (2021). „First observation of the four-proton unbound nucleus 18 Mg“. Physical Review Letters . 127 (262502): 262502. doi :10.1103/PhysRevLett.127.262502 . OSTI 1837749 . PMID 35029460 . S2CID 245434485 .
↑ Crawford, H. L.; Tripathi, V.; Allmond, J. M.; и др. (2022). „Crossing N = 28 toward the neutron drip line: first measurement of half-lives at FRIB“. Physical Review Letters . 129 (212501): 212501. Bibcode :2022PhRvL.129u2501C . doi :10.1103/PhysRevLett.129.212501 . PMID 36461950 . S2CID 253600995 .
Надворешни врски