Постојат седум стабилни изотопи на жива (80Hg) од кои најзастапен е 202Hg (29,86%). Најдолговечните радиоизотопи се 194Hg со полуживот од 444 години и 203Hg со полуживот од 46.612 дена. Повеќето од преостанатите 40 радиоизотопи имаат полуживот кој е помал од еден ден. 199Hg и 201Hg се најчесто проучуваните ЈМР-активни јадра, кои имаат спинов квантен број од 1/2 и 3/2 соодветно. Сите изотопи на живата се или радиоактивни или набљудувачки стабилни, што значи дека се предвидува дека се радиоактивни, но не е забележано вистинско распаѓање. Се предвидува дека овие изотопи ќе претрпат или алфа-распаѓање или двојно бета-распаѓање.
↑( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
↑# – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
↑ 4,04,14,2# – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
↑Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
Isotopic compositions and standard atomic masses from:
de Laeter, John Robert; Böhlke, John Karl; De Bièvre, Paul; Hidaka, Hiroshi; Peiser, H. Steffen; Rosman, Kevin J. R.; Taylor, Philip D. P. (2003). „Atomic weights of the elements. Review 2000 (IUPAC Technical Report)“. Pure and Applied Chemistry. 75 (6): 683–800. doi:10.1351/pac200375060683.
Wieser, Michael E. (2006). „Atomic weights of the elements 2005 (IUPAC Technical Report)“. Pure and Applied Chemistry. 78 (11): 2051–2066. doi:10.1351/pac200678112051.
National Nuclear Data Center. „NuDat 2.x database“. Brookhaven National Laboratory.
Holden, Norman E. (2004). „11. Table of the Isotopes“. Во Lide, David R. (уред.). CRC Handbook of Chemistry and Physics (85th. изд.). Boca Raton, Florida: CRC Press. ISBN978-0-8493-0485-9.