Бизмут (83 Bi) Општи својства Име и симбол бизмут (Bi) Изглед сјајно сребрест Бизмутот во периодниот систем
Атомски број 83 Стандардна атомска тежина (±) (A r ) 208,98040(1)[ 1] Категорија слаб метал Група и блок група 15 (азотна) , p-блок Периода VI периода Електронска конфигурација [Xe ] 4f14 5d10 6s2 6p3 по обвивка
2, 8, 18, 32, 18, 5 Физички својства Фаза цврста Точка на топење 544,7 K (271,5 °C) Точка на вриење 1837 K (1564 °C) Густина близу с.т. 9,78 г/см3 кога е течен, при т.т. 10,05 г/см3 Топлина на топење 11,30 kJ/mol Топлина на испарување 179 kJ/mol Моларен топлински капацитет 25,52 J/(mol·K) парен притисок
P (Pa)
1
10
100
1 k
10 k
100 k
при T (K)
941
1041
1165
1325
1538
1835
Атомски својства Оксидациони степени 5, 4, 3 , 2, 1 (благо кисел оксид)Електронегативност Полингова скала: 2,02 Енергии на јонизација I: 703 kJ/mol II: 1610 kJ/mol II: 2466 kJ/mol (повеќе ) Атомски полупречник емпириски: 156 пм Ковалентен полупречник 148±4 пм Ван дер Валсов полупречник 207 пм Спектрални линии на бизмутРазни податоци Кристална структура ромбоедрална [ 2] Брзина на звукот тенка прачка 1790 м/с (при 20 °C) Топлинско ширење 13.4 µм/(m·K) (при 25 °C) Топлинска спроводливост 7,97 W/(m·K) Електрична отпорност 1,29 µΩ·m (при 20 °C) Магнетно подредување дијамагнетно Модул на растегливост 32 GPa Модул на смолкнување 12 GPa Модул на збивливост 31 GPa Поасонов сооднос 0,33 Мосова тврдост 2,25 Бринелова тврдост 70–95 MPa CAS-број 7440-69-9 Историја Откриен Клод Франсоа Жофроа (1753) Најстабилни изотопи Главна статија: Изотопи на бизмутот
изо
ПЗ
полураспад
РР
РЕ (MeV )
РП
207 Bi
син
31,55 г
β+
2,399
207 Pb
208 Bi
син
3,68×105 г
β+
2,880
208 Pb
209 Bi
100 %
1,9×1019 г
α
3,137
205 Tl
210 Bi
траги
5,012 д
β−
1,426
210 Po
α
5,982
206 Tl
210m Bi
син
3,04×106 г
IT
0,271
210 Bi
α
6,253
206 Tl
| наводи | Википодатоци
Бизмутот (83 Bi) има 41 познати изотопи , кои се движат од 184 Bi до 224 Bi. Бизмутот нема стабилни изотопи , но има еден многу долговечен изотоп; така, стандардната атомска тежина може да се даде како 208,98040 ± (1) . Иако денес е познато дека бизмут-209 е радиоактивен, тој класично се смета за стабилен изотоп бидејќи има полураспад од приближно 2,01×1019 години, што е повеќе од милијарда пати повеќе од староста на вселената. Покрај 209 Bi, најстабилни бизмутски радиоизотопи се 210m Bi со полураспад од 3,04 милиони години, 208 Bi со полураспад од 368.000 години и 207 Bi, со полураспад од 32,9 години, од кои ниту еден не се јавува во природата. Сите други изотопи имаат полураспад под 1 година, најмногу под еден ден. Од природните радиоизотопи, најстабилен е радиогениот 210 Bi со полураспад од 5,012 дена. 210m Bi е невообичаено затоа што е јадрен изомер со полураспад на повеќекратни редови на величина подолг од оној на основната состојба.
Список на изотопи
Нуклид[ 3] [ б 1]
Историско име
Z
N
Изотопна маса (Da ) [ 4] [ б 2] [ б 3]
Полураспад [ б 4]
Распаден облик [ б 5]
Изведен изотоп [ б 6]
Спин ипарност [ б 7] [ б 8]
Природна застапеност (моларен удел)
Енергија на возбуда[ б 8]
Нормален сразмер
Варијантен опсег
184 Bi[ 5]
83
101
184.00135(13)#
6.6(15) ms
α
180 Tl
3+#
184m Bi[ n 1]
150(100)# keV
13(2) ms
α
180 Tl
10−#
185 Bi[ 6]
83
102
184.99760(9)#
2,8+2,3 1,0 μs
п (92%)
184 Pb
(1/2+)
α (8%)
181 Tl
185m Bi
70(50)# keV
58(2) μs
ИП
185 Bi
(7/2−, 9/2−)
186 Bi
83
103
185.996623(18)
14.8(7) ms
α (99.99%)
182 Tl
(3+)
β+ (?%)
186 Pb
β+ , СЦ (0.011%)
(различни)
186m Bi[ n 1]
170(100)# keV
9.8(4) ms
α (99.99%)
182 Tl
(10−)
β+ (?%)
186 Pb
β+ , SF (0.011%)
(различни)
187 Bi
83
104
186.993147(11)
37(2) ms
α
183 Tl
(9/2−)
187m1 Bi
108(8) keV
370(20) μs
α
183 Tl
1/2+
187m2 Bi
252(3) keV
7(5) μs
ИП
187 Bi
(13/2+)
188 Bi
83
105
187.992276(12)
60(3) ms
α
184 Tl
(3+)
β+ , SF (0.0014%)
(различни)
188m1 Bi
66(30) keV
>5 μs
7+#
188m2 Bi
153(30) keV
265(15) ms
α
184 Tl
(10−)
β+ , SF (0.0046%)
(различни)
189 Bi
83
106
188.989195(22)
688(5) ms
α
185 Tl
9/2−
189m1 Bi
184(5) keV
5.0(1) ms
α (83%)
185 Tl
1/2+
ИП (17%)
189 Bi
189m2 Bi
357.6(5) keV
880(50) ns
ИП
189 Bi
13/2+
190 Bi
83
107
189.988625(23)
6.3(1) s
α (77%)
186 Tl
(3+)
β+ (23%)
190 Pb
β+ , SF (6×10−6 %)
(различни)
190m1 Bi
120(40) keV
6.2(1) s
α (70%)
186 Tl
10−
β+ (30%)
190 Pb
β+ , SF (4×10−6 %)
(различни)
190m2 Bi
121(15) keV
175(8) ns
ИП
190 Bi
(5−)
190m3 Bi
394(40) keV
1.3(8) μs
ИП
190 Bi
(8−)
191 Bi
83
108
190.985787(8)
12.4(3) s
α (51%)
187 Tl
9/2−
β+ (49%)
191 Pb
191m1 Bi
242(4) keV
125(8) ms
α (68%)
187 Tl
1/2+
ИП (?%)
191 Bi
β+ (?%)
191 Pb
191m2 Bi
429.7(5) keV
562(10) ns
ИП
191 Bi
13/2+
191m3 Bi
1875(25)# keV
400(40) ns
ИП
191 Bi
25/2-#
192 Bi
83
109
191.98547(3)
34.6(9) s
β+ (88%)
192 Pb
(3+)
α (12%)
188 Tl
192m Bi
140(30) keV
39.6(4) s
β+ (90%)
192 Pb
10−
α (10%)
188 Tl
193 Bi
83
110
192.982947(8)
63.6(30) s
β+ (96.5%)
193 Pb
9/2−
α (3.5%)
189 Tl
193m1 Bi
305(6) keV
3.20(14) s
α (84%)
189 Tl
1/2+
β+ (16%)
193 Pb
193m2 Bi
605.53(18) keV
153(10) ns
ИП
193 Bi
13/2+
193m3 Bi
2349.6(6) keV
85(3) μs
ИП
193 Bi
29/2+
193m4 Bi
2405.1(7) keV
3.02(8) μs
ИП
193 Bi
(29/2−)
194 Bi
83
111
193.982799(6)
95(3) s
β+ (99.54%)
194 Pb
3+
α (0.46%)
190 Tl
194m1 Bi
150(50) keV
125(2) s
β+
194 Pb
(6+, 7+)
194m2 Bi
163(4) keV
115(4) s
β+ (99.80%)
194 Pb
(10−)
α (0.20%)
190 Tl
195 Bi
83
112
194.980649(6)
183(4) s
β+ (99.97%)
195 Pb
9/2−
α (0.030%)
191 Tl
195m1 Bi
399(6) keV
87(1) s
β+ (67%)
195 Pb
1/2+
α (33%)
191 Tl
195m2 Bi
2381.0(5) keV
614(5) ns
ИП
195 Bi
(29/2−)
195m3 Bi
2615.9(5) keV
1.49(1) μs
ИП
195 Bi
29/2+
196 Bi
83
113
195.980667(26)
5.13(20) min
β+
196 Pb
(3+)
α (0.00115%)
192 Tl
196m1 Bi
166.4(29) keV
0.6(5) s
ИП
196 Bi
(7+)
196m2 Bi
272(3) keV
4.00(5) min
β+ (74.2%)
196 Pb
(10−)
ИП (25.8%)
196 Bi
α (3.8×10−4 %)
196 Bi
197 Bi
83
114
196.978865(9)
9.33(50) min
β+
197 Pb
9/2−
197m1 Bi
533(12) keV
5.04(16) min
α (55%)
193 Tl
1/2+
β+ (45%)
197 Pb
197m2 Bi
2403(12) keV
263(13) ns
ИП
197 Bi
(29/2−)
197m3 Bi
2929.5(5) keV
209(30) ns
ИП
197 Bi
(31/2−)
198 Bi
83
115
197.979201(30)
10.3(3) min
β+
198 Pb
3+
198m1 Bi
290(40) keV
11.6(3) min
β+
198 Pb
7+
198m2 Bi
540(40) keV
7.7(5) s
ИП
198 Bi
10−
199 Bi
83
116
198.977673(11)
27(1) min
β+
199 Pb
9/2−
199m1 Bi
667(3) keV
24.70(15) min
β+ (>98%)
199 Pb
(1/2+)
ИП (<2%)
199 Bi
α (0.01%)
195 Tl
199m2 Bi
1962(23) keV
0.10(3) μs
ИП
199 Bi
25/2+#
199m3 Bi
2548(23) keV
168(13) ns
ИП
199 Bi
29/2−#
200 Bi
83
117
199.978131(24)
36.4(5) min
β+
200 Pb
7+
200m1 Bi[ n 1]
100(70)# keV
31(2) min
β+ (?%)
200 Pb
(2+)
ИП (?%)
200 Bi
200m2 Bi
428.20(10) keV
400(50) ms
ИП
200 Bi
(10−)
201 Bi
83
118
200.976995(13)
103(3) min
β+
201 Pb
9/2−
201m1 Bi
846.35(18) keV
57.5(21) min
β+
201 Pb
1/2+
α (?%)
197 Tl
201m2 Bi
1973(23) keV
118(28) ns
ИП
201 Bi
25/2+#
201m3 Bi
2012(23) keV
105(75) ns
ИП
201 Bi
27/2+#
201m4 Bi
2781(23) keV
124(4) ns
ИП
201 Bi
29/2−#
202 Bi
83
119
201.977723(15)
1.72(5) h
β+
202 Pb
5+
α (<10−5 %)
198 Tl
202m1 Bi
625(12) keV
3.04(6) μs
ИП
202 Bi
10−#
202m2 Bi
2617(12) keV
310(50) ns
ИП
202 Bi
(17+)
203 Bi
83
120
202.976892(14)
11.76(5) h
β+
203 Pb
9/2−
203m1 Bi
1098.21(9) keV
305(5) ms
ИП
203 Bi
1/2+
203m2 Bi
2041.5(6) keV
194(30) ns
ИП
203 Bi
25/2+
204 Bi
83
121
203.977836(10)
11.22(10) h
β+
204 Pb
6+
204m1 Bi
805.5(3) keV
13.0(1) ms
ИП
204 Bi
10−
204m2 Bi
2833.4(11) keV
1.07(3) ms
ИП
204 Bi
17+
205 Bi
83
122
204.977385(5)
14.91(7) d
β+
205 Pb
9/2−
205m1 Bi
1497.17(9) keV
7.9(7) μs
ИП
205 Bi
1/2+
205m2 Bi
2064.7(4) keV
100(6) ns
ИП
205 Bi
21/2+
205m3 Bi
2139.0(7) keV
220(25) ns
ИП
205 Bi
25/2+
206 Bi
83
123
205.978499(8)
6.243(3) d
β+
206 Pb
6+
206m1 Bi
59.897(17) keV
7.7(2) μs
ИП
206 Bi
4+
206m2 Bi
1044.8(7) keV
890(10) μs
ИП
206 Bi
10−
206m3 Bi
9233.3(8) keV
155(15) ns
ИП
206 Bi
(28−)
206m4 Bi
10170.5(8) keV
>2 μs
ИП
206 Bi
(31+)
207 Bi
83
124
206.9784706(26)
31.22(17) y
β+
207 Pb
9/2−
207m Bi
2101.61(16) keV
182(6) μs
ИП
207 Bi
21/2+
208 Bi
83
125
207.9797421(25)
3.68(4)×105 y
β+
208 Pb
5+
208m Bi
1571.1(4) keV
2.58(4) ms
ИП
208 Bi
10−
209 Bi[ n 2] [ n 3]
83
126
208.9803986(15)
2.01(8)×1019 y [ n 4]
α
205 Tl
9/2−
1.0000
210 Bi
Radium E
83
127
209.9841202(15)
5.012(5) d
β−
210 Po
1−
Траги[ n 5]
α (1.32×10−4 %)
206 Tl
210m Bi
271.31(11) keV
3.04(6)×106 y
α
206 Tl
9−
211 Bi
Actinium C
83
128
210.987269(6)
2.14(2) min
α (99.72%)
207 Tl
9/2−
Траги[ n 6]
β− (0.276%)
211 Po
211m Bi
1257(10) keV
1.4(3) μs
ИП
211 Bi
(25/2−)
212 Bi
Thorium C
83
129
211.991285(2)
60.55(6) min
β− (64.05%)
212 Po
1−
Траги[ n 7]
α (35.94%)
208 Tl
β− , α (0.014%)
208 Pb
212m1 Bi
250(30) keV
25.0(2) min
α (67%)
208 Tl
(8−, 9−)
β− , α (30%)
208 Pb
β− (3%)
212 Po
212m2 Bi
1479(30) keV
7.0(3) min
β−
212 Po
(18−)
213 Bi[ n 8] [ n 9]
83
130
212.994384(5)
45.60(4) min
β− (97.91%)
213 Po
9/2−
Траги[ n 10]
α (2.09%)
209 Tl
213m Bi
1353(21) keV
>168 s
25/2−#
214 Bi
Radium C
83
131
213.998711(12)
19.9(4) min
β− (99.98%)
214 Po
1−
Траги[ n 5]
α (0.021%)
210 Tl
β− , α (0.003%)
210 Pb
214m Bi
539(30) keV
>93 s
8−#
215 Bi
83
132
215.001749(6)
7.62(13) min
β−
215 Po
(9/2−)
Траги[ n 6]
215m Bi
1367(20)# keV
36.9(6) s
ИП (76.9%)
215 Bi
(25/2−)
β− (23.1%)
215 Po
216 Bi
83
133
216.006306(12)
2.21(4) min
β−
216 Po
(6−, 7−)
216m Bi[ n 1]
24(19) keV
6.6(21) min
β−
216 Po
3−#
217 Bi
83
134
217.009372(19)
98.5(13) s
β−
217 Po
9/2−#
217m Bi
1491(20) keV
3.0(2) μs
ИП
217 Bi
25/2−#
218 Bi
83
135
218.014188(29)
33(1) s
β−
218 Po
8−#
219 Bi
83
136
219.01752(22)#
8.7(29) s
β−
219 Po
9/2−#
220 Bi
83
137
220.02250(32)#
9.5(57) s
β−
220 Po
1−#
221 Bi
83
138
221.02598(32)#
2# s [>300 ns]
9/2−#
222 Bi
83
139
222.03108(32)#
3# s [>300 ns]
1−#
223 Bi
83
140
223.03461(43)#
1# s [>300 ns]
9/2−#
224 Bi
83
141
224.03980(43)#
1# s [>300 ns]
1−#
прегледај
↑ m Bi – Возбуден јадрен изомер .
↑ ( ) – Неизвесноста (1σ ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
↑ # – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
↑ Задебелен полураспад – речиси стабилен, период на полураспад подолг од староста на вселената .
↑
Облици на распад:
↑ Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
↑ ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.
↑ 8,0 8,1 # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
Бизмут-213
Бизмут-213 (213 Bi) има полураспад од 45 минути и се распаѓа преку алфа-емисија . Комерцијално, бизмут-213 може да се произведе со бомбардирање на радиум со закочено распаѓање на фотони од линеарен акцелератор на честички, кој го населува неговиот прогенитор актиниум-225 . Во 1997 година, конјугат на антитела со 213 Bi бил користен за лекување на пациенти со леукемија. Овој изотоп исто така е испробан во програма за насочена алфа терапија (ТАТ) за лекување на различни видови на рак. [ 7] Бизмут-213 се наоѓа и во ланецот на распаѓање на ураниум-233, кој е гориво кое го одгледуваат ториумските реактори.
Белешки
↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Редоследот на основната состојба и изомерот е непознат.
↑ Порано се верувало дека е конечен распаден производ на 4n+1
↑ Првобитен радиоизотоп , исто така, некои се радиогени од изумрениот нуклид 237 Np
↑ Порано се верувало дека е најтешкиот стабилен нуклид
↑ 5,0 5,1 Среден распаден производ на 238 U
↑ 6,0 6,1 Среден распаден производ на 235 U
↑ Среден распаден производ на 232 Th
↑ Се користи во медицината како за третман на рак
.
↑ Нуспроизвод на реакторите на ториум преку 233 U.
↑ Среден распаден производ на 237 Np
Наводи
↑ Standard Atomic Weights 2013 . Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
↑ Cucka, P.; Barrett, C. S. (1962). „The crystal structure of Bi and of solid solutions of Pb, Sn, Sb and Te in Bi“. Acta Crystallographica . 15 (9): 865. doi :10.1107/S0365110X62002297 .
↑ Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF) . Chinese Physics C . 45 (3): 030001. doi :10.1088/1674-1137/abddae .
↑ Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C . 45 (3): 030003. doi :10.1088/1674-1137/abddaf .
↑ Andreyev, A. N.; Ackermann, D.; Heßberger, F. P.; Hofmann, S.; Huyse, M.; Kojouharov, I.; Kindler, B.; Lommel, B.; Münzenberg, G.; Page, R. D.; Vel, K. Van de; Duppen, P. Van; Heyde, K. (1 October 2003). „α-decay spectroscopy of light odd-odd Bi isotopes - II: 186 Bi and the new nuclide 184 Bi“ (PDF) . The European Physical Journal A (англиски). 18 (1): 55–64. Bibcode :2003EPJA...18...55A . doi :10.1140/epja/i2003-10051-1 . ISSN 1434-601X . S2CID 122369569 . Посетено на 20 June 2023 .
↑ Doherty, D. T.; Andreyev, A. N.; Seweryniak, D.; Woods, P. J.; Carpenter, M. P.; Auranen, K.; Ayangeakaa, A. D.; Back, B. B.; Bottoni, S.; Canete, L.; Cubiss, J. G.; Harker, J.; Haylett, T.; Huang, T.; Janssens, R. V. F.; Jenkins, D. G.; Kondev, F. G.; Lauritsen, T.; Lederer-Woods, C.; Li, J.; Müller-Gatermann, C.; Potterveld, D.; Reviol, W.; Savard, G.; Stolze, S.; Zhu, S. (12 November 2021). „Solving the Puzzles of the Decay of the Heaviest Known Proton-Emitting Nucleus 185 Bi“ . Physical Review Letters (англиски). 127 (20): 202501. Bibcode :2021PhRvL.127t2501D . doi :10.1103/PhysRevLett.127.202501 . hdl :20.500.11820/ac1e5604-7bba-4a25-a538-795ca4bdc875 . ISSN 0031-9007 . PMID 34860042 . S2CID 244089059 . Посетено на 20 June 2023 .
↑ Imam, S (2001). „Advancements in cancer therapy with alpha-emitters: a review“. International Journal of Radiation Oncology, Biology, Physics . 51 (1): 271–278. doi :10.1016/S0360-3016(01)01585-1 . PMID 11516878 .