Злато (79 Au) Општи својства Име и симбол злато (Au) Изглед металик жолта Златото во периодниот систем
Атомски број 79 Стандардна атомска тежина (±) (A r ) 196,966569(5)[ 1] Категорија преоден метал Група и блок група 11 , d-блок Периода VI периода Електронска конфигурација [Xe ] 4f14 5d10 6s1 по обвивка
2, 8, 18, 32, 18, 1 Физички својства Фаза цврста Точка на топење 1.337,33 K (1.064,18 °C) Точка на вриење 3.243 K (2.970 °C) Густина близу с.т. 19,30 г/см3 кога е течен, при т.т. 17,31 г/см3 Топлина на топење 12,55 kJ/mol Топлина на испарување 342 kJ/mol Моларен топлински капацитет 25,418 J/(mol·K) парен притисок
P (Pa)
1
10
100
1 k
10 k
100 k
при T (K)
1,646
1,814
2,021
2,281
2,620
3,078
Атомски својства Оксидациони степени 5 , 4, 3 , 2, 1, −1 (амфотерен оксид)Електронегативност Полингова скала: 2,54 Енергии на јонизација I: 890,1 kJ/mol II: 1980 kJ/mol Атомски полупречник емпириски: 144 пм Ковалентен полупречник 136±6 пм Ван дер Валсов полупречник 166 пм Спектрални линии на златоРазни податоци Кристална структура страноцентрирана коцкеста (сцк) Брзина на звукот тенка прачка 2.030 м/с (при с.т. ) Топлинско ширење 14,2 µм/(m·K) (при 25 °C) Топлинска спроводливост 318 W/(m·K) Електрична отпорност 22,14 nΩ·m (при 20 °C) Магнетно подредување дијамагнетно [ 2] Затезна цврстина 120 MPa Модул на растегливост 79 GPa Модул на смолкнување 27 GPa Модул на збивливост 180 GPa[ 3] Поасонов сооднос 0,4 Мосова тврдост 2,5 Викерсова тврдост 188–216 MPa Бринелова тврдост 188–245 MPa CAS-број 7440-57-5 Историја Наречен по Од латинскиот збор aurum , што значи блесок при изгрејсонце Откриен На Среден Исток (пред 6000 п.н.е. ) Најстабилни изотопи Главна статија: Изотопи на златото
изо
ПЗ
полураспад
РР
РЕ (MeV )
РП
195 Au
веш
186,10 д
ε
0,227
195 Pt
196 Au
веш
6,183 д
ε
1,506
196 Pt
β−
0,686
196 Hg
197 Au
100 %
–
(α )
0,9545
193 Ir
198 Au
веш
2,69517 д
β−
1,372
198 Hg
199 Au
веш
3,169 д
β−
0,453
199 Hg
Режимите на распад во загради се предвидени, но сè уште не се забележани | наводи | Википодатоци
Златото (79 Au) има еден стабилен изотоп , 197 Au и 40 радиоизотопи, при што 195 Au е најстабилен со полураспад од 186 дена. Златото во моментов се смета за најтешкиот моноизотопски елемент. Бизмутот порано ја држел таа разлика додека не било забележано алфа-распад на изотопот 209 Bi. Сите изотопи на злато се или радиоактивни или, во случајот со 197 Au, набљудувачко стабилни , што значи дека се предвидува дека 197 Au е радиоактивен, но не е забележано вистинско распаѓање. [ 4]
Список на изотопи
Нуклид[ 5] [ б 1]
Z
N
Изотопна маса (Da ) [ 6] [ б 2] [ б 3]
Полураспад [ б 4]
Распаден облик [ б 5]
Изведен изотоп [ б 6] [ б 7]
Спин ипарност [ б 8] [ б 4]
Природна застапеност (моларен удел)
Енергија на возбуда[ б 4]
Нормален сразмер
Варијантен опсег
170 Au[ 7]
79
91
169.99602(22)#
286+50 40 μs
p (89%)
169 Pt
(2)−
α (11%)
166 Ir
170m Au[ 7]
282(10) keV
617+50 40 μs
p (58%)
169 Pt
(9)+
α (42%)
166m Ir
171 Au[ 7]
79
92
170.991882(22)
22+3 2 μs
p
170 Pt
1/2+
α?
167 Ir
171m Au[ 7]
258(13) keV
1.09(3) ms
α (66%)
167m Ir
11/2−
p (34%)
170 Pt
172 Au
79
93
171.99000(6)
28(4) ms
α (98%)
168 Ir
(2)−
p (2%)
171 Pt
β+
172 Pt
172m Au[ n 1]
160(250) keV
11.0(10) ms
α
168 Ir
(9,10)+
p?
171 Pt
173 Au
79
94
172.986224(24)
25.5(8) ms
α (86%)
169 Ir
(1/2+)
β+ (14%)
173 Pt
173m Au
214(21) keV
12.2(1) ms
α (89%)
169 Ir
(11/2−)
β+ (11%)
173 Pt
174 Au
79
95
173.98491(11)#
139(3) ms
α (90%)
170 Ir
(3−)
β+ (10%)
174 Pt
174m Au
130(50)# keV
162(2) ms
α?
170 Ir
(9+)
β+ ?
174 Pt
175 Au
79
96
174.98132(4)
200(3) ms
α (88%)
171 Ir
1/2+
β+ (12%)
175 Pt
175m Au
164(11)# keV
136(1) ms
α (75%)
171 Ir
(11/2−)
β+ (25%)
175 Pt
176 Au
79
97
175.98012(4)
1.05(1) s
α (75%)
172 Ir
(3−,4−)
β+ (25%)
176 Pt
176m Au[ n 1]
139(13) keV
1.36(2) s
α?
172 Ir
(8+,9+)
β+ ?
176 Pt
177 Au
79
98
176.976870(11)
1.501(20) s
β+ (60%)
177 Pt
1/2+
α (40%)
173 Ir
177m Au
190(7) keV
1.193(13) s
α (60%)
173 Ir
11/2−
β+ (40%)
177 Pt
178 Au
79
99
177.976057(11)
3.4(5) s
β+ (84%)
178 Pt
(2+,3−)
α (16%)
174 Ir
178m1 Au
50.3(2) keV
300(10) ns
ИП
178 Au
(4−,5+)
178m2 Au
186(14) keV
2.7(5) s
β+ (82%)
178 Pt
(7+,8−)
α (18%)
174 Ir
178m3 Au
243(14) keV
390(10) ns
ИП
178 Au
(5+,6)
179 Au
79
100
178.973174(13)
7.1(3) s
β+ (78.0%)
179 Pt
1/2+
α (22.0%)
175 Ir
179m Au
89.5(3) keV
327(5) ns
ИП
179 Au
(3/2−)
180 Au
79
101
179.9724898(51)
7.9(3) s
β+ (99.42%)
180 Pt
(1+)
α (0.58%)
176 Ir
181 Au
79
102
180.970079(21)
13.7(14) s
β+ (97.3%)
181 Pt
(5/2−)
α (2.7%)
177 Ir
182 Au
79
103
181.969614(20)
15.5(4) s
β+ (99.87%)
182 Pt
(2+)
α (0.13%)
178 Ir
183 Au
79
104
182.967588(10)
42.8(10) s
β+ (99.45%)
183 Pt
5/2−
α (0.55%)
179 Ir
183m Au
73.10(1) keV
>1 μs
ИП
183 Au
(1/2)+
184 Au
79
105
183.967452(24)
20.6(9) s
β+ (99.99%)
184 Pt
5+
α (0.013%)
180 Ir
184m Au
68.46(4) keV
47.6(14) s
β+ (70%)
184 Pt
2+
ИП (30%)
184 Au
α (0.013%)
180 Ir
185 Au
79
106
184.9657989(28)
4.25(6) min
β+ (99.74%)
185 Pt
5/2−
α (0.26%)
181 Ir
185m Au[ n 1]
50(50)# keV
6.8(3) min
β+
185 Pt
1/2+#
ИП?
185 Au
186 Au
79
107
185.965953(23)
10.7(5) min
β+
186 Pt
3−
α (8×10−4 %)
182 Ir
186m Au
227.77(7) keV
110(10) ns
ИП
186 Au
2+
187 Au
79
108
186.964542(24)
8.3(2) min
β+
187 Pt
1/2+
α?
183 Ir
187m Au
120.33(14) keV
2.3(1) s
ИП
187 Au
9/2−
188 Au
79
109
187.9652480(29)
8.84(6) min
β+
188 Pt
1−
189 Au
79
110
188.963948(22)
28.7(4) min
β+
189 Pt
1/2+
α? (<3×10−5 %)
185 Ir
189m1 Au
247.25(16) keV
4.59(11) min
β+
189 Pt
11/2−
ИП?
189 Au
189m2 Au
325.12(16) keV
190(15) ns
ИП
189 Au
9/2−
189m3 Au
2554.8(8) keV
242(10) ns
ИП
189 Au
31/2+
190 Au
79
111
189.964752(4)
42.8(10) min
β+
190 Pt
1−
α? (<10−6 %)
186 Ir
190m Au[ n 1]
200(150)# keV
125(20) ms
ИП
190 Au
11−#
β+ ?
190 Pt
191 Au
79
112
190.963716(5)
3.18(8) h
β+
191 Pt
3/2+
191m1 Au
266.2(7) keV
920(110) ms
ИП
191 Au
11/2−
191m2 Au
2489.6(9) keV
402(20) ns
ИП
191 Au
31/2+
192 Au
79
113
191.964818(17)
4.94(9) h
β+
192 Pt
1−
192m1 Au
135.41(25) keV
29 ms
ИП
192 Au
5+
192m2 Au
431.6(5) keV
160(20) ms
ИП
192 Au
11−
193 Au
79
114
192.964138(9)
17.65(15) h
β+ [ n 2]
193 Pt
3/2+
193m1 Au
290.20(4) keV
3.9(3) s
ИП (99.97%)
193 Au
11/2−
β+ (0.03%)
193 Pt
193m2 Au
2486.7(6) keV
150(50) ns
ИП
193 Au
31/2+
194 Au
79
115
193.9654191(23)
38.02(10) h
β+
194 Pt
1−
194m1 Au
107.4(5) keV
600(8) ms
ИП
194 Au
5+
194m2 Au
475.8(6) keV
420(10) ms
ИП
194 Au
11−
195 Au
79
116
194.9650378(12)
186.01(6) d
ЕЗ
195 Pt
3/2+
195m1 Au
318.58(4) keV
30.5(2) s
ИП
195 Au
11/2−
195m2 Au
2501(20)# keV
12.89(21) μs
ИП
195 Au
31/2(−)
196 Au
79
117
195.966571(3)
6.165(11) d
β+ (93.0%)
196 Pt
2−
β− (7.0%)
196 Hg
196m1 Au
84.656(20) keV
8.1(2) s
ИП
196 Au
5+
196m2 Au
595.66(4) keV
9.603(22) h
ИП
196 Au
12−
197 Au[ n 3]
79
118
196.9665701(6)
Набљудувачки стабилен [ n 4]
3/2+
1.0000
197m1 Au
409.15(8) keV
7.73(6) s
ИП
197 Au
11/2−
197m2 Au
2532.5(10) keV
150(5) ns
ИП
197 Au
27/2+#
198 Au
79
119
197.9682437(6)
2.69464(14) d
β−
198 Hg
2−
198m1 Au
312.2227(20) keV
124(4) ns
ИП
198 Au
5+
198m2 Au
811.9(15) keV
2.272(16) d
ИП
198 Au
12−
199 Au
79
120
198.9687666(6)
3.139(7) d
β−
199 Hg
3/2+
199m Au
548.9405(21) keV
440(30) μs
ИП
199 Au
11/2−
200 Au
79
121
199.970757(29)
48.4(3) min
β−
200 Hg
(1−)
200m Au
1010(40) keV
18.7(5) h
β− (84%)
200 Hg
12−
ИП (16%)
200 Au
201 Au
79
122
200.971658(3)
26.0(8) min
β−
201 Hg
3/2+
201m1 Au
594(5) keV
730(630) μs
ИП
201 Au
11/2-
201m2 Au
1610(5) keV
5.6(24) μs
ИП
201 Au
19/2+#
202 Au
79
123
201.973856(25)
28.4(12) s
β−
202 Hg
(1−)
203 Au
79
124
202.9751545(33)
60(6) s
β−
203 Hg
3/2+
203m Au
641(3) keV
140(44) μs
ИП
203 Au
11/2−#
204 Au
79
125
203.97811(22)#
38.3(13) s
β−
204 Hg
(2−)
204m Au
3816(500)# keV
2.1(3) μs
ИП
204 Au
16+#
205 Au
79
126
204.98006(22)#
32.0(14) s
β−
205 Hg
3/2+#
205m1 Au
907(5) keV
6(2) s
ИП?
205 Au
11/2−#
β− ?
205 Hg
205m2 Au
2849.7(4) keV
163(5) ns
ИП
205 Au
19/2+#
206 Au
79
127
205.98477(32)#
47(11) s
β−
206 Hg
6+#
207 Au
79
128
206.98858(32)#
3# s [>300 ns]
β− ?
207 Hg
3/2+#
β− , н ?
206 Hg
208 Au
79
129
207.99366(32)#
20# s [>300 ns]
β− ?
208 Hg
6+#
β− , n?
207 Hg
209 Au
79
130
208.99761(43)#
1# s [>300 ns]
β− ?
209 Hg
3/2+#
β− , n?
210 Hg
210 Au
79
131
210.00288(43)#
10# s [>300 ns]
β− ?
210 Hg
6+#
β− , n?
209 Hg
прегледај
↑ m Au – Возбуден јадрен изомер .
↑ ( ) – Неизвесноста (1σ ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
↑ # – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
↑ 4,0 4,1 4,2 # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
↑
Облици на распад:
↑ Задебелен закосен симбол како изведен – Изведениот производ е речиси производ.
↑ Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
↑ ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.
Белешки
↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Редоследот на основната состојба и изомерот е непознат.
↑ Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>
; нема зададено текст за наводите по име {{{1}}}
.
↑ Potential material for salted bombs
↑ Теоретски се предвидува да се подложи на α распад на 193 Ir
Наводи
↑ Standard Atomic Weights 2013 . Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
↑ Lide, D. R., уред. (2005). „Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds“. CRC Handbook of Chemistry and Physics (PDF) (86th. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5 .
↑ Kelly, P.F. (2015). Properties of Materials . CRC Press. стр. 355. ISBN 978-1-4822-0624-1 .
↑ Belli, P.; Bernabei, R.; Danevich, F. A.; и др. (2019). „Experimental searches for rare alpha and beta decays“. European Physical Journal A . 55 (8): 140–1–140–7. arXiv :1908.11458 . Bibcode :2019EPJA...55..140B . doi :10.1140/epja/i2019-12823-2 . ISSN 1434-601X .
↑ Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF) . Chinese Physics C . 45 (3): 030001. doi :10.1088/1674-1137/abddae .
↑ Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C . 45 (3): 030003. doi :10.1088/1674-1137/abddaf .
↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Kettunen, H.; Enqvist, T.; Grahn, T.; Greenlees, P. T.; Jones, P.; Julin, R.; Juutinen, S.; Keenan, A.; Kuusiniemi, P.; Leino, M.; Leppänen, A.-P.; Nieminen, P.; Pakarinen, J.; Rahkila, P.; Uusitalo, J. (28 May 2004). „Decay studies of Au 170 , 171 , Hg 171 – 173 , and Tl 176“ . Physical Review C (англиски). 69 (5): 054323. doi :10.1103/PhysRevC.69.054323 . ISSN 0556-2813 . Посетено на 11 June 2023 .