Изотопи на златото

Злато  (79Au)
Општи својства
Име и симболзлато (Au)
Изгледметалик жолта
Златото во периодниот систем
Водород (двоатомски неметал)
Хелиум (благороден гас)
Литиум (алкален метал)
Берилиум (земноалкален метал)
Бор (металоид)
Јаглерод (повеќеатомски неметал)
Азот (двоатомски неметал)
Кислород (двоатомски неметал)
Флуор (двоатомски неметал)
Неон (благороден гас)
Натриум (алкален метал)
Магнезиум (земноалкален метал)
Алуминиум (слаб метал)
Силициум (металоид)
Фосфор (повеќеатомски неметал)
Сулфур (повеќеатомски неметал)
Хлор (двоатомски неметал)
Аргон (благороден гас)
Калиум (алкален метал)
Калциум (земноалкален метал)
Скандиум (преоден метал)
Титан (преоден метал)
Ванадиум (преоден метал)
Хром (преоден метал)
Манган (преоден метал)
Железо (преоден метал)
Кобалт (преоден метал)
Никел (преоден метал)
Бакар (преоден метал)
Цинк (преоден метал)
Галиум (слаб метал)
Германиум (металоид)
Арсен (металоид)
Селен (повеќеатомски неметал)
Бром (двоатомски неметал)
Криптон (благороден гас)
Рубидиум (алкален метал)
Стронциум (земноалкален метал)
Итриум (преоден метал)
Циркониум (преоден метал)
Ниобиум (преоден метал)
Молибден (преоден метал)
Технециум (преоден метал)
Рутениум (преоден метал)
Родиум (преоден метал)
Паладиум (преоден метал)
Сребро (преоден метал)
Кадмиум (преоден метал)
Индиум (слаб метал)
Калај (слаб метал)
Антимон (металоид)
Телур (металоид)
Јод (двоатомски неметал)
Ксенон (благороден гас)
Цезиум (алкален метал)
Бариум (земноалкален метал)
Лантан (лантаноид)
Цериум (лантаноид)
Празеодиум (лантаноид)
Неодиум (лантаноид)
Прометиум (лантаноид)
Самариум (лантаноид)
Европиум (лантаноид)
Гадолиниум (лантаноид)
Тербиум (лантаноид)
Диспрозиум (лантаноид)
Холмиум (лантаноид)
Ербиум (лантаноид)
Тулиум (лантаноид)
Итербиум (лантаноид)
Лутециум (лантаноид)
Хафниум (преоден метал)
Тантал (преоден метал)
Волфрам (преоден метал)
Рениум (преоден метал)
Осмиум (преоден метал)
Иридиум (преоден метал)
Платина (преоден метал)
Злато (преоден метал)
Жива (преоден метал)
Талиум (слаб метал)
Олово (слаб метал)
Бизмут (слаб метал)
Полониум (слаб метал)
Астат (металоид)
Радон (благороден гас)
Франциум (алкален метал)
Радиум (земноалкален метал)
Актиниум (актиноид)
Ториум (актиноид)
Протактиниум (актиноид)
Ураниум (актиноид)
Нептуниум (актиноид)
Плутониум (актиноид)
Америциум (актиноид)
Кириум (актиноид)
Берклиум (актиноид)
Калифорниум (актиноид)
Ајнштајниум (актиноид)
Фермиум (актиноид)
Менделевиум (актиноид)
Нобелиум (актиноид)
Лоренциум (актиноид)
Радерфордиум (преоден метал)
Дубниум (преоден метал)
Сиборгиум (преоден метал)
Бориум (преоден метал)
Хасиум (преоден метал)
Мајтнериум (непознати хемиски својства)
Дармштатиум (непознати хемиски својства)
Рендгениум (непознати хемиски својства)
Копернициум (преоден метал)
Нихониум (непознати хемиски својства)
Флеровиум (слаб метал)
Московиум (непознати хемиски својства)
Ливермориум (непознати хемиски својства)
Тенесин (непознати хемиски својства)
Оганесон (непознати хемиски својства)
Ag

Au

Rg
PtзлатоHg
Атомски број79
Стандардна атомска тежина (±) (Ar)196,966569(5)[1]
Категорија  преоден метал
Група и блокгрупа 11, d-блок
ПериодаVI периода
Електронска конфигурација[Xe] 4f14 5d10 6s1
по обвивка
2, 8, 18, 32, 18, 1
Физички својства
Фазацврста
Точка на топење1.337,33 K ​(1.064,18 °C)
Точка на вриење3.243 K ​(2.970 °C)
Густина близу с.т.19,30 г/см3
кога е течен, при т.т.17,31 г/см3
Топлина на топење12,55 kJ/mol
Топлина на испарување342 kJ/mol
Моларен топлински капацитет25,418 J/(mol·K)
парен притисок
P (Pa) 1 10 100 1 k 10 k 100 k
при T (K) 1,646 1,814 2,021 2,281 2,620 3,078
Атомски својства
Оксидациони степени5, 4, 3, 2, 1, −1 ​(амфотерен оксид)
ЕлектронегативностПолингова скала: 2,54
Енергии на јонизацијаI: 890,1 kJ/mol
II: 1980 kJ/mol
Атомски полупречникемпириски: 144 пм
Ковалентен полупречник136±6 пм
Ван дер Валсов полупречник166 пм
Color lines in a spectral range
Спектрални линии на злато
Разни податоци
Кристална структурастраноцентрирана коцкеста (сцк)
Кристалната структура на златото
Брзина на звукот тенка прачка2.030 м/с (при с.т.)
Топлинско ширење14,2 µм/(m·K) (при 25 °C)
Топлинска спроводливост318 W/(m·K)
Електрична отпорност22,14 nΩ·m (при 20 °C)
Магнетно подредувањедијамагнетно[2]
Затезна цврстина120 MPa
Модул на растегливост79 GPa
Модул на смолкнување27 GPa
Модул на збивливост180 GPa[3]
Поасонов сооднос0,4
Мосова тврдост2,5
Викерсова тврдост188–216 MPa
Бринелова тврдост188–245 MPa
CAS-број7440-57-5
Историја
Наречен поОд латинскиот збор aurum, што значи блесок при изгрејсонце
ОткриенНа Среден Исток (пред 6000 п.н.е.)
Најстабилни изотопи
Главна статија: Изотопи на златото
изо ПЗ полураспад РР РЕ (MeV) РП
195Au веш 186,10 д ε 0,227 195Pt
196Au веш 6,183 д ε 1,506 196Pt
β 0,686 196Hg
197Au 100 % (α) 0,9545 193Ir
198Au веш 2,69517 д β 1,372 198Hg
199Au веш 3,169 д β 0,453 199Hg
Режимите на распад во загради се предвидени, но сè уште не се забележани
| наводи | Википодатоци

Златото (79 Au) има еден стабилен изотоп, 197Au и 40 радиоизотопи, при што 195Au е најстабилен со полураспад од 186 дена. Златото во моментов се смета за најтешкиот моноизотопски елемент. Бизмутот порано ја држел таа разлика додека не било забележано алфа-распад на изотопот 209Bi. Сите изотопи на злато се или радиоактивни или, во случајот со 197Au, набљудувачко стабилни, што значи дека се предвидува дека 197Au е радиоактивен, но не е забележано вистинско распаѓање. [4]

Список на изотопи

Нуклид[5]
[б 1]
Z N Изотопна маса (Da)[6]
[б 2][б 3]
Полураспад
[б 4]
Распаден
облик

[б 5]
Изведен
изотоп

[б 6][б 7]
Спин и
парност
[б 8][б 4]
Природна застапеност (моларен удел)
Енергија на возбуда[б 4] Нормален сразмер Варијантен опсег
170Au[7] 79 91 169.99602(22)# 286+50
40
 μs
p (89%) 169Pt (2)−
α (11%) 166Ir
170mAu[7] 282(10) keV 617+50
40
 μs
p (58%) 169Pt (9)+
α (42%) 166mIr
171Au[7] 79 92 170.991882(22) 22+3
2
 μs
p 170Pt 1/2+
α? 167Ir
171mAu[7] 258(13) keV 1.09(3) ms α (66%) 167mIr 11/2−
p (34%) 170Pt
172Au 79 93 171.99000(6) 28(4) ms α (98%) 168Ir (2)−
p (2%) 171Pt
β+ 172Pt
172mAu[n 1] 160(250) keV 11.0(10) ms α 168Ir (9,10)+
p? 171Pt
173Au 79 94 172.986224(24) 25.5(8) ms α (86%) 169Ir (1/2+)
β+ (14%) 173Pt
173mAu 214(21) keV 12.2(1) ms α (89%) 169Ir (11/2−)
β+ (11%) 173Pt
174Au 79 95 173.98491(11)# 139(3) ms α (90%) 170Ir (3−)
β+ (10%) 174Pt
174mAu 130(50)# keV 162(2) ms α? 170Ir (9+)
β+? 174Pt
175Au 79 96 174.98132(4) 200(3) ms α (88%) 171Ir 1/2+
β+ (12%) 175Pt
175mAu 164(11)# keV 136(1) ms α (75%) 171Ir (11/2−)
β+ (25%) 175Pt
176Au 79 97 175.98012(4) 1.05(1) s α (75%) 172Ir (3−,4−)
β+ (25%) 176Pt
176mAu[n 1] 139(13) keV 1.36(2) s α? 172Ir (8+,9+)
β+? 176Pt
177Au 79 98 176.976870(11) 1.501(20) s β+ (60%) 177Pt 1/2+
α (40%) 173Ir
177mAu 190(7) keV 1.193(13) s α (60%) 173Ir 11/2−
β+ (40%) 177Pt
178Au 79 99 177.976057(11) 3.4(5) s β+ (84%) 178Pt (2+,3−)
α (16%) 174Ir
178m1Au 50.3(2) keV 300(10) ns ИП 178Au (4−,5+)
178m2Au 186(14) keV 2.7(5) s β+ (82%) 178Pt (7+,8−)
α (18%) 174Ir
178m3Au 243(14) keV 390(10) ns ИП 178Au (5+,6)
179Au 79 100 178.973174(13) 7.1(3) s β+ (78.0%) 179Pt 1/2+
α (22.0%) 175Ir
179mAu 89.5(3) keV 327(5) ns ИП 179Au (3/2−)
180Au 79 101 179.9724898(51) 7.9(3) s β+ (99.42%) 180Pt (1+)
α (0.58%) 176Ir
181Au 79 102 180.970079(21) 13.7(14) s β+ (97.3%) 181Pt (5/2−)
α (2.7%) 177Ir
182Au 79 103 181.969614(20) 15.5(4) s β+ (99.87%) 182Pt (2+)
α (0.13%) 178Ir
183Au 79 104 182.967588(10) 42.8(10) s β+ (99.45%) 183Pt 5/2−
α (0.55%) 179Ir
183mAu 73.10(1) keV >1 μs ИП 183Au (1/2)+
184Au 79 105 183.967452(24) 20.6(9) s β+ (99.99%) 184Pt 5+
α (0.013%) 180Ir
184mAu 68.46(4) keV 47.6(14) s β+ (70%) 184Pt 2+
ИП (30%) 184Au
α (0.013%) 180Ir
185Au 79 106 184.9657989(28) 4.25(6) min β+ (99.74%) 185Pt 5/2−
α (0.26%) 181Ir
185mAu[n 1] 50(50)# keV 6.8(3) min β+ 185Pt 1/2+#
ИП? 185Au
186Au 79 107 185.965953(23) 10.7(5) min β+ 186Pt 3−
α (8×10−4%) 182Ir
186mAu 227.77(7) keV 110(10) ns ИП 186Au 2+
187Au 79 108 186.964542(24) 8.3(2) min β+ 187Pt 1/2+
α? 183Ir
187mAu 120.33(14) keV 2.3(1) s ИП 187Au 9/2−
188Au 79 109 187.9652480(29) 8.84(6) min β+ 188Pt 1−
189Au 79 110 188.963948(22) 28.7(4) min β+ 189Pt 1/2+
α? (<3×10−5%) 185Ir
189m1Au 247.25(16) keV 4.59(11) min β+ 189Pt 11/2−
ИП? 189Au
189m2Au 325.12(16) keV 190(15) ns ИП 189Au 9/2−
189m3Au 2554.8(8) keV 242(10) ns ИП 189Au 31/2+
190Au 79 111 189.964752(4) 42.8(10) min β+ 190Pt 1−
α? (<10−6%) 186Ir
190mAu[n 1] 200(150)# keV 125(20) ms ИП 190Au 11−#
β+? 190Pt
191Au 79 112 190.963716(5) 3.18(8) h β+ 191Pt 3/2+
191m1Au 266.2(7) keV 920(110) ms ИП 191Au 11/2−
191m2Au 2489.6(9) keV 402(20) ns ИП 191Au 31/2+
192Au 79 113 191.964818(17) 4.94(9) h β+ 192Pt 1−
192m1Au 135.41(25) keV 29 ms ИП 192Au 5+
192m2Au 431.6(5) keV 160(20) ms ИП 192Au 11−
193Au 79 114 192.964138(9) 17.65(15) h β+[n 2] 193Pt 3/2+
193m1Au 290.20(4) keV 3.9(3) s ИП (99.97%) 193Au 11/2−
β+ (0.03%) 193Pt
193m2Au 2486.7(6) keV 150(50) ns ИП 193Au 31/2+
194Au 79 115 193.9654191(23) 38.02(10) h β+ 194Pt 1−
194m1Au 107.4(5) keV 600(8) ms ИП 194Au 5+
194m2Au 475.8(6) keV 420(10) ms ИП 194Au 11−
195Au 79 116 194.9650378(12) 186.01(6) d ЕЗ 195Pt 3/2+
195m1Au 318.58(4) keV 30.5(2) s ИП 195Au 11/2−
195m2Au 2501(20)# keV 12.89(21) μs ИП 195Au 31/2(−)
196Au 79 117 195.966571(3) 6.165(11) d β+ (93.0%) 196Pt 2−
β (7.0%) 196Hg
196m1Au 84.656(20) keV 8.1(2) s ИП 196Au 5+
196m2Au 595.66(4) keV 9.603(22) h ИП 196Au 12−
197Au[n 3] 79 118 196.9665701(6) Набљудувачки стабилен[n 4] 3/2+ 1.0000
197m1Au 409.15(8) keV 7.73(6) s ИП 197Au 11/2−
197m2Au 2532.5(10) keV 150(5) ns ИП 197Au 27/2+#
198Au 79 119 197.9682437(6) 2.69464(14) d β 198Hg 2−
198m1Au 312.2227(20) keV 124(4) ns ИП 198Au 5+
198m2Au 811.9(15) keV 2.272(16) d ИП 198Au 12−
199Au 79 120 198.9687666(6) 3.139(7) d β 199Hg 3/2+
199mAu 548.9405(21) keV 440(30) μs ИП 199Au 11/2−
200Au 79 121 199.970757(29) 48.4(3) min β 200Hg (1−)
200mAu 1010(40) keV 18.7(5) h β (84%) 200Hg 12−
ИП (16%) 200Au
201Au 79 122 200.971658(3) 26.0(8) min β 201Hg 3/2+
201m1Au 594(5) keV 730(630) μs ИП 201Au 11/2-
201m2Au 1610(5) keV 5.6(24) μs ИП 201Au 19/2+#
202Au 79 123 201.973856(25) 28.4(12) s β 202Hg (1−)
203Au 79 124 202.9751545(33) 60(6) s β 203Hg 3/2+
203mAu 641(3) keV 140(44) μs ИП 203Au 11/2−#
204Au 79 125 203.97811(22)# 38.3(13) s β 204Hg (2−)
204mAu 3816(500)# keV 2.1(3) μs ИП 204Au 16+#
205Au 79 126 204.98006(22)# 32.0(14) s β 205Hg 3/2+#
205m1Au 907(5) keV 6(2) s ИП? 205Au 11/2−#
β? 205Hg
205m2Au 2849.7(4) keV 163(5) ns ИП 205Au 19/2+#
206Au 79 127 205.98477(32)# 47(11) s β 206Hg 6+#
207Au 79 128 206.98858(32)# 3# s
[>300 ns]
β? 207Hg 3/2+#
β, н? 206Hg
208Au 79 129 207.99366(32)# 20# s
[>300 ns]
β? 208Hg 6+#
β, n? 207Hg
209Au 79 130 208.99761(43)# 1# s
[>300 ns]
β? 209Hg 3/2+#
β, n? 210Hg
210Au 79 131 210.00288(43)# 10# s
[>300 ns]
β? 210Hg 6+#
β, n? 209Hg
 прегледај 
  1. mAu – Возбуден јадрен изомер.
  2. ( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
  3. # – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
  4. 4,0 4,1 4,2 # – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
  5. Облици на распад:
    EC: Електронски зафат
    IT: Јадрен преод


    p: Протонски распад
  6. Задебелен закосен симбол како изведен – Изведениот производ е речиси производ.
  7. Задебелен симбол како изведен – Изведениот производ е стабилен.
  8. ( ) спинова вредност – Означува спин со слаби зададени аргументи.

Белешки

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Редоследот на основната состојба и изомерот е непознат.
  2. Грешка во наводот: Погрешна ознака <ref>; нема зададено текст за наводите по име {{{1}}}.
  3. Potential material for salted bombs
  4. Теоретски се предвидува да се подложи на α распад на 193Ir

Наводи

  1. Standard Atomic Weights 2013. Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights
  2. Lide, D. R., уред. (2005). „Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds“. CRC Handbook of Chemistry and Physics (PDF) (86th. изд.). Boca Raton (FL): CRC Press. ISBN 0-8493-0486-5.
  3. Kelly, P.F. (2015). Properties of Materials. CRC Press. стр. 355. ISBN 978-1-4822-0624-1.
  4. Belli, P.; Bernabei, R.; Danevich, F. A.; и др. (2019). „Experimental searches for rare alpha and beta decays“. European Physical Journal A. 55 (8): 140–1–140–7. arXiv:1908.11458. Bibcode:2019EPJA...55..140B. doi:10.1140/epja/i2019-12823-2. ISSN 1434-601X.
  5. Half-life, decay mode, nuclear spin, and isotopic composition is sourced in:
    Kondev, F. G.; Wang, M.; Huang, W. J.; Naimi, S.; Audi, G. (2021). „The NUBASE2020 evaluation of nuclear properties“ (PDF). Chinese Physics C. 45 (3): 030001. doi:10.1088/1674-1137/abddae.
  6. Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 Kettunen, H.; Enqvist, T.; Grahn, T.; Greenlees, P. T.; Jones, P.; Julin, R.; Juutinen, S.; Keenan, A.; Kuusiniemi, P.; Leino, M.; Leppänen, A.-P.; Nieminen, P.; Pakarinen, J.; Rahkila, P.; Uusitalo, J. (28 May 2004). „Decay studies of Au 170 , 171 , Hg 171 – 173 , and Tl 176“. Physical Review C (англиски). 69 (5): 054323. doi:10.1103/PhysRevC.69.054323. ISSN 0556-2813. Посетено на 11 June 2023.
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya